U ratu se cine razni zlocini, ali ovakvo nešto prevazilazi sve na šta biste pomislili.Odmah vas upozoravam da slike koje slede nisu za svakoga.Stravicna japanska jedinica 731 ucinila je svoje...
    Ovaj istraživacki program bio je jedna od najvecih tajni u Japanu tokom i nakon završetka Drugog svetskog rata.Bio je to obiman program sa ciljem da se razvije orušje za biološki rat, gde bi bili korišceni virusi kuge, antraksa (crni prišt), kolere i gomile drugih stravicnih patogena.Istraživanja je vodila misteriozna jedinica 731 japanske imperijale armije, eksperimentišuci na ljudima i testirajuci na terenu bombe kuge.Bombe su bacane na kineske gradove da bi se ustanovilo može li se na taj nacin izazvati epidemija.Naravno da su uspeli u tome.
    Evo odmah reci jednog 72-godišnjeg starca koji je bio medicinski asistent u japanskoj armiji u Kini i koji je tada i sam vršio stravicna dela na ljudima: 'Ljudi u belim mantilima dovukli su golog tridesetogodišnjeg muškarca u operacionu salu.Operacija bez anestezije je pocela.Momak je znao da je za njega sve gotovo, pa se nije odupirao dok su ga vezivali za sto, ali kada sam u ruke uzeo skalpel, poceo je da vrišti.Napravio sam rez od grudnog koša pa do stomaka.On je užasno vrištao, bio je to neopisiv zvuk, dok mu se lice grcilo u agoniji.Onda je konacno prestao da vrišti.To je bila svakodnevna rutina jednog hirurga, ali je na mene ostavilo poseban utisak jer mi je bilo prvi put'.Ovaj starac koji je naravno insistirao na anonimnosti objasnio je razloge ove vivisekcije: zatvorenik, Kinez, bio je namerno zaražen virusom kuge za potrebe istraživackog projekta ciji je cilj bio da se razvije bakteriološka bomba kuge za upotrebu u Drugom svetskom ratu.Istraživaci su želeli da otkriju efekte bolesti na unutrašnje organe coveka, pa su jednostavno odlucili da raspore živog zarobljenika.Slika levo.
Prvobitno curenje informacija o bakteriološkom ratnom programu Japana pretvorilo se 80-tih godina u pravu bujicu.Usred neprestanog poricanja clanova japanske vlade, kako pojedinacno tako i kolektivno, da je Japan bio agresor u Drugom svetskom ratu, širom Auije se proširila diskusija tokom koje je na površinu pocela da izbija istina o japanskim zverstvima.Najpoznatiji tekst o tome je napisao Nikolas Kristof pod naslovom, 'Japan se suocava sa jezivim ratnim zlocinima', objavljen u Njujork tajmsu 1995. godine.U tom clanku dat je detaljan pregled najšokantnijih, najodvratnijih i najokrutnijih zlocina sa kojima se ikada suocio ovaj civilizovani svet.Japanska jedinica 731 koristila je ljudska bica za vivisekciju sa ciljem da razvije biološko oružje.Jednako neverovatno zvuci i cinjenica da su SAD zataškale zlocin u zamenu za podatke i rezultate eksperimenata na ljudima, što je direktno ignorisanje medunarodnih zakona i ljudskih prava.Ali, koga još cudi politika SAD-a.Nakon Drugog svetskog rata osudili su na smrt sve naciste koji nisu imali nikakvo znanje, zamazali celom svetu oci, a oni koji su bili strucnjaci u svojim monstruoznim projektima prebaceni su u SAD, putem operacije PAPERCLIP (Spajalica).Ovo je bio projekat americke armije, stvoren uz pomoc nacistickih naucnika, obaveštajnog dela i drugih ratnih zlocinaca iz Evrope i Japana koji su prebacemi u SAD posle Drugog svetskog rata i koji su svoje monstruozne eksperimente nastavili da rade, sada pod patronatom SAD-a.(Na slici desno su ostaci krematorijuma u sedištu jedinice 731).
    Naucnici i bivši pripadnici jedinice 731 tvrde da je najmanje 3.000 ljudi, a po nekim racunicama i mnogo veci broj, ubijeno u stravicnim medicinskim ekperimentima.Nijedan od njih nije preživeo, a niko ne zna koliko je ljudi umrlo prilikom testiranja 'na terenu'.
    Na kraju Prvog svetskog rata 1918. godine, medicinsko nadleštvo japanske armije zapocelo je proucavanje biološkog oružja i nacina ratovanja.Za šefa istraživackog tima postavljen je major Terunobu Hasebe, koga je ubrzo nasledio dr Ito sa timom od 40 naucnika.Ovo je potrajalo nekoliko godina.Medutim, pravi pocetak stvaranja japanskog biološkog oružja zapocinje sa uzdizanjem Išiia Široa (na slici levo).Išši je diplomirao medicinu na univerzitetu u Kjotu 1920. godine i smesta se pridružio armiji.Doktorirao je 1927. godine i zapoceo propagiranje biološkog oružja u japanskoj armiji.Priklonio se rastucem japanskom militarizmu, i uzdigao se do moci koju su upotpunila tri elementa.Prvo, Išii je kao vojni ataše poslat u Evropu 1928. godine.Sledece dve godine proveo je u Evropi i u Americi, zanimajuci se za istraživanja na polju biologije.Posle povratka unapreden je u cin majora i posvetio se promociji istraživanja i proizvodnje biološkog oružja, propagirajuci teoriju da se savremeni rat može dobiti samo naukom i tehnologijom i da je proizvodnja biološkog oružja najekonomicnija za zemlju siromašnu prirodnim resursima, kao što je Japan.Drugo, Išii je pronašao mocene saveznike u armiji.Bili su to pukovnik Tetsuzan Nagata, otpravnik vojnih poslova, Pukovnik Jorinici Suzuki, šef prve takticke sekcije vojnog generalštaba, pukovnik Ruidi Kajitsuka zadužen za medicinsko odelenje u vojsci i pukovnik Cikahiko Koizumi, nacelnik vojne hirurgije poznat kao otac japanskog hemijskog oružja (na kraju rata pocinio je samoubistvo zbog straha da ce biti progonjen kao ratni zlocinac), i Sadao Araki, ministar armije i lider stranke 'Imperijalnog puta' u japanskoj armiji. ( Na slici desno je bakteriološka bomba koju je licno razvio Išii Širo.)


OGLASI


    Ubrzo posle Išiijevog povratka iz Evrope u oblasti Šikoku izbila je neka vrsta meningitisa.Išši je dizajnirao filtre za vodu koji su pomogli u sprecavanju daljeg širenja bolesti i stekao je poznato ime, narocito u vojsci gde je proglašen za najslavnijeg bakteriologa.Uprkos svemu ovome, Išiijev najveci dobitak leži u pomanjkanju morala i griže savesti, koji je više nego neophodan svakom lekaru.
    Po naredenju cara Hirohita, 1936. godine osnovane su dve jedinice: jedna je bila Išiijeva jedinica u javnosti nazvana 'Odelenje za prevenciju epidemija i procišcavanje voda Armije Kuantung', cije se ime nije promenilo u 'Jedinica 731' sve do 1941. godine, koja je trebala biti premeštena u novu bazu kod Pingfana, 20 kilometara jugozapadno od Harbina.Druga je bila jedinica Vakamatsu (nazvana po svom komandiru Judiru Vakamatsuu, a kasnije je prekrštena u jedinicu 100), smeštena u bazi u Mengciatunu blizu Cangcuna, za javnost nazvana 'Odelenje za prevenciju veterinarskih bolesti Armije Kuantung'.U junu 1938. godsine jedinica 731 seli se na novu lokaciju kod Pingfana i zauzima površinu od 32 kvadratna kilometra, oznacenu kao 'nicija zemlja'.U meduvremenu Išii je unapreden u cin pukovnika i imao je 3000 Japanaca pod svojom komandom.
    Od 1940 godine Išii Širo je u Kini predvodio jedinicu 731 angažovanu u biološkom ratovanju i napadima na gradove Ningpo, Cinhua, Cucoa u provinciji Ceciang (tokom rusko-japanskog rata u Mongoliji, 1939. godine jedinica 731 je rasporedena na front da bi vršila bakteriološke napade).Da bi se osvetili za vazdušni napad SAD-a na Tokio pod zapovedništvom pukovnika Dulitla u aprilu 1942. godine, kada je preko 60 americkih pilota spaseno iz oblasti Ceciang, Japan je lansirao široku kampanju cišcenja uz ucešce nekoliko stotina ljudi iz jedinice 731 i podredene jedinice 1644 iz Nankinga.Pocetkom novembra 1941. godine jedinica 731 šalje avion da prioširi bubonsku kugu U Cangtiju i Hunanu.Ovaj dogadaj je bio dobro poznat americkim i britanskim obaveštajcima u Cangkingu, a pored toga je i kineska vlada poslala kompletne informacije americkoj i britanskoj vladi preko svojih ambasadora u Londonu i Važingtonu.Kineske vlasti su dugo znale da Japan koristi bilološko orušje protiv Kine i neprestano su se obracale medunarodnoj zajednici za pomoc.Pre bekstva iz Kine u vreme japanske predaje, jedinica 731 je oslobodila hiljade zaraženih parcova koji su izazvali epidemiju kuge u 22 okruga provincija heilungciang i Kirin, a preko 20.000 Kineza izgubilo je život.Kako je kuga bila sasvim dobro opisana u novinama, mnogi Kinezi su postali svesni da je Japan primenjivao biološko oružje tokom rata.(Na slici gore prikazana je vivisekcija trudne žene od strane doktora iz jedinice 731).
    Prednost koju je imala Kina, sa japanske tacke gledišta, bila je ta što su Kinezi bili dovoljno dostupni subjekti na kojima ce se testirati dejstvo biološkog oružja.Subjekti su nazvani 'cepanice'.Vecinu su, naravno, cinili Kinezi, ali je takode bilo i dovoljno Rusa, koji su pobegli iz domovine u Kinu.
    Takeo Vane, 71-godišnji bivši medicinski radnik jedinice 731, koji danas živi u Marioki, gradu na severu Japana, kaže da je jednom prilikom video staklenu teglu visoku dva metra, u kojoj je muškarac, belac, bio potopljen u formaldehid.Covek je bio isecen vertikalno na dva dela i Takeo Vane pretpostavlja da je to bio Rus jer je tada mnogo Rusa živelo u okolini.Glavni štab jedinice 371 imao je dosta takvih tegli sa uzorcima.U njima su cuvana stopala, glave, unutrašnji organi i sve je bilo uredno popisano i obeleženo nalepnicama.Jedan od veterana jedinice 731 koji je insistirao na anonimnosti izjavio je,'Video sam nalepnice na kojima je pisalo: Amerikanac, Englez, Francuz, ali vecina su bili Kinezi, Korejci i Mongoli.(Na slici desno prikazani su doktori jedinice 731 na zadatku).
    Medicinski istraživaci cesto su zatvarali zaražene zatvorenike sa zdravima da bi videli kojom ce se brzinom bolest širiti.Doktori su takode zatvarali ljude u komore pod velikim pritiskom da bi ustanovili koliko vremena je potrebno dok im ocne jabucice ne izlete iz svojih ležišta.Žrtve su cesto odvodene na mesto zvano Anda u strogo zabranjenoj zoni.Tamo su ih vezivali i bombardovali bakteriološkim oružjem da bi videli koliko je nova tehnologija efikasna.Avioni su zasipali zonu virusima kuge ili bacali bombe sa buvama inficiranim kugom.Cilj eksperimenata je bio da se ustanovi koliko ce ljudi umreti i na kojoj udaljenosti od centra eksplozije.
    Japanska armija je redovno izvodila testove na terenu, sa ciljem da se otkrije hoce li biološki rat funkcionisati i izvan laboratorija.Avioni koji su bacali buve zaražene kugom iznad kineskih gradova Ningbo i Cangde kasnije su izveštavali o izbijanju epidemija.Japanske trupe su takode bacale viruse kolere i tifusa u reke, jezera i izvore vode, ali su rezultati cesto bili kontraproduktivni.Specijalisti za biološki rat su 1942. godine raspršili klice dizenterije, kolere i tifusa u provinciji Zeijang u Kini, ali su tom prilikom oboleli japanski vojnici i 1700 ih je umrlo.
    Istoricar sa kalifornijskog državnog instituta, Šeldon Haris, procenjuje da je preko 200.000 Kineza ubijeno tokom ovih eksperimenata na terenu.Haris takode tvrdi da su životinje zaražene kugom, puštene na kinesku teritoriju kada je rat vec bio pri kraju, izazvale epidemiju kuge koja je ubila najmanje 30.000 ljudi u oblasti Harbin od 1946. do 1948. godine.
    Vodeci naucnik jedinice 731 Keici Tsuneiši vrlo je skeptican po pitanju broja nastradalih.On je u Japanu cak predvodio akciju javnog razotkrivanja zverstva jedinice 731, ali je rekao da je napad na Ningbo ubio samo stotinu ljudi i da ne postoje dokazi da su velike epidemije bolesti izbijale tokom testiranja na terenu.
    Prva osoba koja je otkrila javnosti zlocine jedinice 731 i pokrenula pitanje o tome da bi SAD mogla da ih zataška, bio je Džon V.Pauel Junior (štampao je list China Weekly u Šangaju, koji je prestao da izlazi 1953. kada je Pauel odlucio da se vrati u ameriku).Posle povratka u Ameriku Pauel je bio žestoko proganjan.U oktobarskom izdanju Biltena za atomske naucnike iz 1981.godine, Pauel objavljuje tekst 'Japansko biološko oružje 1930-1945'.Medutim, detaljno uradena studija o ovim zlocinima nije se pojavila sve dok dvojica britanskih novinara, Piter Vilijams i Dejvid Valas, nisu objavili 1989. godine knjigu 'Jedinica 731:japanski tajni biološki rat u Drugom svetskom ratu'.(Na slici levo prikazano je odlagalište leševa u centru jedinice 731).


OGLASI
    Na osnovu zajednickog rada Vilijamsa i Valasa, profesor Šeldon Haris dovršio je svoju monumentalnu knjigu 'Fabrike smrti:japanski biološki rat 1932-1945. i americko zataškavanje'.Ova knjiga je objavljena u Njujorku 1994. godine.U njoj je naveden i interesantan detalj.Naime, autor knjige je još 1990. godine pisao da su sve strukture vlasti u Americi zabrinute zbog otkrivanja saucesništva u najvecim zlocinima ovoga sveta i da ce, verovatno, nastojati da naoprave novi rat negde u svetu (po mogucstvu u Evropi).Reklamna mašinerija nevidenih razmera bice angažovana, pisao je tada profesor Haris, na dokazivanju da neka od strana osniva koncentracione logore po uzoru na nacisticke, cineci zverstva kakva su se dešavala samo za vreme Drugog svetskog rata.Cilj je bio jednostavan, skrenuti pažnju sa istraživaca prošlosti i naterati javno mnenje da se zgražava i osuduje druge.Ubrzo posle toga, poceo je sukob na prostoima bivše SFR Jugoslavije.Amerika je samo na to cekala, a koliki je njen udeo u svemu ovome ne treba posebno ni napominjati.