Trebalo je da prode mnogo godina i da se objavi citav niz zvucnih i cuvenih naslova na ovu temu, da bi se tak nakon 'Izveštaja Matrix', u kome su optužbe na rucun CIA-e zvanicno dokumentovane, ozbiljno shvatila do tada potencijalna povezanost izmedu Vlade SAD-a i fenomena NLO-a.
STIGLI SU
Godine 1989. u Las Vegasu na kongresu MUFONA-a (Matual UFO Network - Uzajamna UFO mreža), poznati istraživac iz oblasti nuklearne fizike, Stenton Fridman, podneo je izveštaj propracen najraznovrsnijim dokazima i dokumentima u vezi sa postojanjem i delovanjem MAŽESTIKA-12 (Majestic-12, Majic-12 ili MJ-12). Medu svim ovim dokumentima našao se i cuveni 'Memorandum Ajzenhauer', u kome se ovom generalu i tadašnjem predsedniku objašnjavala suština MJ-12.
Za isti kongres MUFON-a bio je predviden i izveštaj poznatog istraživaca vilijema mura, autora knjige 'Incident Ruzvel', koja govori o slucaju NLO-a koji se srušio u Rozvelu. Naime, Mur se tom prilikom pojavio 15 minuta pre predvidenog vremena i zapoceo jedan nepredvideni govor. Osuo je gomilu optužbi na svoj racun, racun Fridmana i još dvojice istraživaca, izjavljujuci da su izmanipulisali i falsifikovali dokumenta u vezi sa MJ-12. Takode je iskoristio priliku da sebi optuži da je bio Vladin agent, zadužen da ucestvuje u organizovanom dezinformisanju, a u cemu je ucestvovala i grupa MJ-12. Njegove reci naišle su na razlicit prijem. Jedni su to smatrali ludošcu, dok udruženje CAUSE (Citizens Against UFO Secresy - Gradani protiv tajnosti NLO-a) nije krilo zadovoljstvo. Najvažnije od svega je da je informacija o dezinformisanju skrenula pažnju javnosti uz ogroman publicitet.
Kao što rekosmo, na pocetku beše Mažestik-12. Ova supertajna grupa, sastavljena od šest vojnih lica i šest naucnika (otuda naziv MJ-12), bila je stvorena po specijalnoj i tajnoj direktivi predsednika Trumana, 24.09.1947. godine, a na savet Dr. Vonevara Buša (svugde ti Bušovi) i Sekretara za odbranu, Džejmsa Forestala. (
Na slici desno: srušeni NLO, a u donjem desnom uglu se vidi telo.)
Prvi direktor MJ-12 bio je Dr. Vonevar Buš, inace tadašnji Trumanov naucni savetnik. Tokom 40-to godišnjeg postojanja, ova organizacija je bila savetnik osam predsednika SAD-a. Od njenih prvobitnih clanova više ni jedan nije medu živima.
Jedan dogadaj iz jula meseca 1947. je direktno uticao na formiranje MJ-12. Tog jula meseca u oblasti Novog Meksika u SAD, srušila se jedna letelica nepoznatog porekla (najverovatnije interplanetarnog) i tom prilikom su pronadena cetiri leša malih humanoidnih stvorenja, koji su se izgledalo je izvukli iz letelice neposredno pre eksplozije. Kasnije je o tome objavljena i knjiga, vec pomenutog Vilijema Mura 'The Roswell Incident'. Naime, diskoidnoj letelici je iznad Rozvela otpao deo, sacinjen od nepoznatog materijala, za koji je kasnije utvrdeno da je to bio deo zida letelice. Delici su se raspršili po imanju nekog poljoprivrednika Frejzera, dok je letelica nastavila svoj let još nekih 70-tak kilometara da bi se srušila u oblasti Korona.
(
Na slici levo: Detalj sa autopsije u Rosvelu)
Kako u to vreme nije postojala nikakva zvanicna zabrana informisanjao 'letecim tanjirima', pukovnik Blanšar, koji je u to vreme bio komandant Vazduhoplovne baze Ruzvel, odobrio je portparolu baze, porucniku Hojtu, da da zvanicno obaveštenje svim novinskim agencijama. Medutim, ubrzo je isti pukovnik primio jedan besni ukor od svojih nadredenih, komandanta 8-og Vazduhoplovnog korpusa USAF, generala Rodžera M.Remija i generala H. Vandemberga, tadašnjeg vrhovnog šefa Pentagona. Oni su mu naredili da u svim izjavama za štampu, koje ce uslediti, govori o padu meteorološkog balona tipa Skajhuk, i da precuti sve o cudnom metalu nalik na aluminijumsku foliju i o tajanstvenim hijeroglifima ispisanim po rasparcanim delovima, pronadenim po citavom imanju poljoprivrednika Frejzera, koji je tom prilikom bio primoran da preda sve do poslednjeg delica koji je pronašao, a koje je želeo da sacuva kao uspomenu.
DOGAĐAJ U NOVOM MEKSIKU
Prvi koji je progovorio o padu 'leteceg tanjira' u oblasti Asteka u Novom Meksiku, koji se dogodio 25.03.1948., bio je ufolog Frenk Skali, izazvavši veliku senzaciju svojom knjigom 'Iza letecih izvora' (Behind The Flying saucers). Skali je svoju knjigu napisao zahvaljujuci pomoci dvojice ljudi koje pominje u istoj, a to su: Poslovni covek Sajlas M.Njutn i naucnik, strucnjak za geomagnetizam, Dr. Leo A.Gebauer. Medutim, poznati ufolozi Vilijem Štajnman i Džerom Klark smatraju da kompletnu listu ljudi koji su Skaliju stavili na raspolaganje svoje znanje, cini zapravo 7-8 naucnika od kojih je jedan i sam ucestvovao na rašcišcavanju ostataka, proucavanju unutrašnjosti srušene letelice i leševa pronadenih humanoida.
Zahvaljujuci Štajnmanovoj knjizi 'Pad NLO-a iznad Acteka' (The UFO Crash At Aztec) imamo još citav niz dokumentovanih dokaza o istom dogadaju. Tu je naprimer, jedan teleks poslat iz Vojnog generalštaba pomocniku šefa Vrhovnog generalštaba u Vašingtonu. Teleks je poslat iz Kemp Hejla i sadržavao je opis letelice i operacije uklanjanja ostataka. Jedna kopija ovog teleksa poslata je i specijalnom generalštabu za kontrašpijunažu, a koji se nalazio u Vojnoj vazduhoplovnoj bazi Poup u Severnoj Karolini. Tekst je bio sledeci:
'Leteci objekat, nepoznatog porekla, pronaden u blizini Asteka (Novi Meksiko); letelica je precnika oko 100 stopa (30 metara). U unutrašnjosti pronadeno 16 tela visine oko 4 stope (1.20 metara), ogromnih glava. Spoljni oklop letelice je od metala, tankog kao stranica nekog casopisa, ali tako tvrdog da je probijanje uobicajenim alatom bilo nemoguce. Posed iznajmljen od vlasnika kako bi se olakšalo rašcišcavanje i prebacivanje letelice u bazu.'
Hajde da vidimo kako se sve odvijalo. Tog 25.marta 1948. tri razlicite radarske stanice
rasporedene na strategijskom položaju jugozapad SAD-a, primetile su prisustvo NLO-a koji se nepravilno kretao, kao da je imao izvesnih problema. Jedna od ovih radarskih stanica, veoma velika i moderna, bila je smeštena na vrhu jedne od planoina u oblasti 'cetiri ugla' (four corners - oblast gde se dodiruju Juta, Arizona, Novi Meksiko i Kolorado). Kasnije je ustanovljeno da su radarski talasi te stanice na neki cudan nacin oštetili sistem pokretanja ove diskoidne letelice i na taj nacin prouzrokovali gubitak kontrole i kasniji pad letelice. Pokušano je uspostavljanje komunikacije sa letecim objektom, medutim bez uspeha. Smesta je upozorena Komanda vazduhoplovne odbrane (Air Defence Comand - ADC), tako da su lokalne jedinice bile stavljene u stanje pripravnosti. U isto vreme, direktor
te radarske stanice poslao je šifrovanu telegrafsku poruku generalu Džordžu S. Maršalu (istom onom iz cuvenog 'Maršalovog plana' za pomoc posleratnoj Evropi), koji je u to vreme bio državni sekretar. Sadržaj poruke je govorio o tome kako je uocen NLO koji ce se, izgleda, svakog trenutka srušiti u oblasti 'cetiri ugla'. Maršal je smesta sazvao sastvank sa Vecem šefova Generalštaba, Savetom za državnu bezbednost i predsednikom licno. Svi okupljeni su bili u stalno radiofonskom kontaktu sa vec pomenutom radarskom stanicom.
Zatim, Maršal nareduje ADC-u i njenim vec pripravnim vojnim letelicama da ne preduzimaju nikakvu akciju do njegove sledece naredbe. Potom, stupa u kontak sa direktorom MJ-12. Putem trigonometrije, iz radarskih stanica je proracunato mesto pada, u okolini Asteka. Informacija je odmah javlejna generalu Maršalu, a on je tada izdao naredenje da u tom pravcu helikopterom odleti grupa za uvidaje, iz Kemp Hejla.
Kroz nekoliko sati, iz vojnog helikoptera je lokalizovano mesto pada. Letelica je bila precnika 30 metara i sa središnjeg dela se uzdizalo nešto nalik na kupolu. Mesto pada cinila je jedna stenovita zaravan. Oficir koji je komandovao operacijom, javio je u bazu Kemp Hejl: 'Ispod sebe vidimo srušeni leteci tanjir, na oko 12 milja od Asteka'.
OGLASI
MARŠAL PREKIDA VEZU
U tom trenutku prekinuta je veza sa radarskom stanicom, tako da je Maršal ostao na vezi samo sa bazom. On je naredio ADC-u da prekine stanje pripravnosti, a radarskim stanicama je javljeno da se radilo o lažnoj uzbuni i da nastave sa svojim rutinskim aktivnostima.
Maršal zatim nareduje komandantu specijalne jedinice za interplanetarne fenomene (IPU) da na lice mesta pošalje grupu za rašcišcavanje. Ova grupa je tacno znala šta je trebalo da se uradi, jer su se gotovo godinu dana pripremali za slicnu situaciju. A sve to iz razloga da bi se sprecile pogreške iz slucaja Rozvel. Nakon toga, maršal telefonira Dr Voneveru Bušu, zamolivši ga da hitno organizuje improvizovanu grupu naucnika koja bi otišla na mesto pada, kao pratnja jedinice IPU-a.
Ekipu koju je Buš užurbano organizovao, cinila su sve sama ugledna imena: Dr. Džon Nojman, fizicar i matematicar sa Prinstona; Dr. Robert Openhajmer, fizicar koji je upravljao projektom atomske bombe u Los Alamosu; Dr. Ditlu Vulf Bronk, fiziolog i biofizicar svetskog renomea; Dr. Lojd Berkner, geofizicar i elektro inženjer; Dr. Karl Ogst Heilend, geofizicar i ekpert za oblast magnetizma; Dr. Horas Buele Van Valkenburg, specijalsta za neorgansku hemiju sa Univerziteta Kolorado; Dr. Džerom hansejker. šef Odeljenja za aeronauticku inženjeriju na institutu za tehnologiju Masacusets.
Svakom od njih, Dr. Buš je licno telefonirao, pozivajuci ih da se u tacno dogovoreno vreme sastanu na aerodromu Durango, u Koloradu. Rekao im je da je rec o izuzetno važnoj misiji, i pri tom je insistirao na potpunoj tajnosti.
MALI HUMANOIDI
Kako se ne bi ponovila greška u odnosima sa javnošcu, svi ucesnici ove operacije su najpre morali da polože zakletvu kojom su se zaklinjali na apsolutnu tajnost. U suprotnom, cekale su ih drasticne posledice. Ipak, bilo je i onih kojima su se omakle neke cinjenice, a medu njima su i dvojica naucnika, Dr. nikolas Fon Popen i Dr. Džordž Tajler. Obojica su pricali previše i zbog toga bili konstantno praceni od strane CIA-e, da bi zatim obojica izgubili živote pod misterioznim okolnostima.
(
Na slici dole: nepoznati oficir u rukovanju sa vanzemaljcem)
Letelica je bila sastavljena od segmenata koji su bili tako savršeno sklopljeni da je površina izgledala potpuno ravna, bez spojeva, šrafova i tome slicnom. Pronadeno je 16 leševa humanoidnih bica od kojih su neki bili potpuno ugljenisani. Prema obaveštenju koje je sastavio Dr. Ditlu Vulf Bronk, za generala Maršala, ova bica su bili ili patuljci koji su upravljali super modernim tipom letelice za neku od zemaljskih sila, ili su pak bili bica vanzemaljskog porekla. Ipak, u tom trenutku je važnije od toga bilo spreciti raspadanje leševa. Dr. Buš se odmah setio svog kolege, Dr. Pola Šerera, sa kojim je saradivao za vreme rata. Specijalnost Dr Šerera, bilo je osnivanje organske materije - hladnocom. Tako da je odgovarajuca ekipa otpremila ova mala tela u cilindricnim posudama sa tecnim nitrogenom.
U letelicu u pronadene 'knjige' napisane neobicnim hijeroglifima nalik na sanskritski. Isti ovakvi hijeroglifi pronadeni su i u Rozvelu. Bili su ispisani takode i na razlicitim delovima upravljackog pulta ove cudne letelice, ciji sistem pokretanja predstavlja pravu misteriju. Nisu postojali ni kablovi niti bilo šta slicno.
Kad su u pitanju leševi, Dr Perer je sacuvao nekoliko istih za vršenje autopsije. Dr Ditlu Volf Bronk je bio za to zadužen, a njegov izveštaj govorio je izmedu ostalog o sledecem: sva tela su bila iste dužine od 42 inca (101.6 cm). Crte lica bile su nalik na mongoloide, ogromnih glava sa velikim pljosnatim ocima, malih noseva i usta. Težina svakog od njih je u proseku iznosila oko 18.4 kg. Vratovi su im bili veoma tanki, torzo uzak, ruke dugacke i vitke, dosezajuci im gotovo do kolena, šake su cinila 4 prsta, dugacka, tanka i dugih noktiju. Prsti su bili spojeni meduprsnom membranom, koja je šaci davala izgled nalik na noge plovke. Nisu imali reproduktivnih organa. Boja kože, bez ijedne dlake, bila je sivkasta. Umesto krvi imali su neku bezbojnu tecnost, koja je mirisala na ozon. Nisu imali digestivni trakt, ni creva, ni anus.
Nakon ovakvih rezultata mnoga su pitanja ostala da lebde u vazduhu. Ko je napravio ovu cudesnu letelicu, ko je stvorio ove minijaturne clanove posade i odakle su poticali? Možda se odgovor na sva ova pitanja nalazio u 'knjigama', na nejnim stranicama nalik na pergament ispisan hijeroglifima. Da li su dvojica strucnjaka zaduženih za dešifrovanje, Dr Vilijem Fridman i Lambros Kalimakos, ikada u tome uspeli. Sve vezano za ovu tematiku postalo je jedna od najcuvenijih tajni Vlade SAD-a, a najvažniji cilj vojnih strucnjaka bilo je otkrivanje tajne sistema pokretanja letelice.
Citav ovaj projekat, poznatiji kao 'Program leteci tanjih' postao je zavisan od elitne grupe sa pocetka price, Mažestik-12. Ova grupa je po svom karakteru bila potpuno apoliticna, a u njenoj pocetnoj etapi sacinjavale su je sledece licnosti: Dr Vonever Buš, direktor; dr Ditlu Volf Bronk, Dr Gordon Grej, Lojd Berkner, dr Džerom Hansaker, dr Donald Mencel, admiral Džejms Forestal, general Hojt Vanderberg, general Robert Montaž, general Natan Tvining, admiral Sidni Sauers i admiral Rosko Hilenkouter.
Svaki od clanova MJ-12 imao je svoju oblast i zadatak, tako da ga niko iz grupe nije mogao zameniti. Doktor Buš, Bronk, Berkner i hansejker imali su misiju analiziranja i ispitivanja pronadenih leševa i aparata pronadenih u letelici; Sekretar za odbranu Forestal i generali Vnaderberg, Montaž i Tvining su bili zaduženi za sve vojne spekte programa; admirali Sauers i Hilenkoter su isto kao i doktor Grej i Mencel vodili brigu o obezbedenju programa i o dezinformisanju.
(
Na slici levo: jedan od oficira pored tela vanzemaljca u staklenoj kapsuli.)
Status MJ-12, bio je toliko supertajan, da cak ni agencije za informacije, kao što su CIA ili FBI, nisu znale za njeno postojanje (dok je istovremeno, MJ-12 koristila njihove usluge kad joj je to bilo potrebno). Odluceno je da se javnost ubedi u to kako su svi slucajevi NLO-a bili u nadležnosti izucavanja Avijacije (USAF) i njenih timova za ispitivanje. svi tehnicari ovih timova bili su iskreno ubedeni da su oni bili jedini koji su se bavili izucavanjem NLO-a u SAD, na zvanicnom nivou.
OGLASI
Znacajno bi bilo napomenuti ozbiljan incident koji gotovo da je minirao 'gvozdenu sigurnosnu barijeru' ovog projekta. Jedan od clanova MJ-12, bio je tadšnji Sekretar za odbranu, Džejms Vinsent Forestal. On je u potpunosti bio pristalica toga da se tehnološka otkrica MJ-12 iskoriste za unapredivanje programa odbrane nacije. U tom smislu je bio licni saradnik Dr Buša. Medutim, ponekad ga je obuzimala griža savesti i nedoumica: da li su imali pravo da sakrivaju ove neverovatne cinjenice od svoga naroda i sveta uopšte? Više puta je svoja razmišljanja i sumnje koje su ga mucile rekao pred ostalim clanovima MJ-12, sve dok na kraju za to nije cuo i general Maršal. Ovaj ga je pozvao na razgovor, ukorivši ga i grubo ga podsetivši na zakletvu o apsolutnoj tajnosti. Uprkos tome, Forestal je nastavio da propagira svoje pogibeljne ideje medu clanovima grupe, sve dok nije bio primoran da da ostavku na svom položaju. Zatim je bio podvrgnut 'psihološkoj obradi', da bi ga potom smestili na odeljenje za psihijatriju Pomorske bolnice Betesda u Vašingtonu. Medutim, 22.maja 1949. Forestal je 'pao' sa jednog prozora na 16 spratu, iako je imao cuvare na vratima i ostalu stražu na spratu niže.
Stivens i Štajman kažu da je ovaj 'pad' veoma sumnjiv i da je uz mnoge propratne detalje gotovo nemoguce prihvatiti ga kao samoubistvo. Možda je Forestal bio samo prvi na listi žrtava u istoriji MJ-12...
