ŠTA JE TO TAMO EKSPLODIRALO...
Tridesetog juna 1908. u 7.40 casova žitelji mnogih sela Centralnog Sibira ugledali su na nebu plavo-belu loptu zaslepljujuce svetlosti koja je iza sebe ostavljala dugacak vatreni trag.Svedoci ovog nesvakidašnjeg dogadaja uocili su da se lopta kretala u smeru jug-sever, a onda, na maloj visini,
vatrena lopta je prešla na kurs sever-severoistok, krecuci se prema medurecju Jeniseja i Lene.Usledila je strahovita eksplozija koja j e bila ravna snazi istovremene eksplozije 500-2000 atomskih bombi, ili oko 10-40 megatona poznatog eksploziva TNT.Do eksplozije je na srecu došlo u prakticno nenaseljenoj oblasti Podkamenaja Tunguska, 60 kilometara od sela Vanavara.Procene kažu da je kojim slucajem ovakvo nebesko telo palo u jednu tipicnu ruralnu oblast SAD, izazvalo bi smrt oko 70.000 ljudi, uz štetu od oko 4 milijarde dolara.Udar Tunguskog meteorita (ako je to bilo to), u urbanu zonu sravnio bi grad sa zemljom, odnevši živote oko 300.000 ljudi.Na slici desno uporedena je površina dejstva Tunguske katastrofe sa gradovima Njujorkom i Vašingtonom.
Gotovo sve kuce u Vanavari su porušene.Meštani gradica Kirenska, na obalama Lene, ugledali su fontanu vatre, dima i prašine.Nad tajgom se nadvio ogromni vatreni stub visine 20 kilometara.Iako je dan bio suncan, vatreni stub su videli i ljudi iz Lenskih rudnika, nedaleko od sela Bodajbo.Seizmografi u Irkutsku, Taškentu, Tbilisiju i Jeni u Nemackoj, hiljadama kilometara daleko od mesta katastrofe, registrovali su zemljotres..USled snažnog udarnog talasa nastalog nakon eksplozije, drvece na površini od 2.000 kilometara kvadratnih je poleglo ili pocupano iz korena (kao što se vidi na slikama).Prostranom sibirskom tajgom, toga dana, kao da je prošao snažan tajfun koji je milione stabala sravnio sa zemljom.U mestu Strelki,koja se nalazi u sibirskom bespucu, poznati sovjetski etnograf I. M. Šušlov, razgovarao je sa grupom meštana, koji su mu rekli da je ova katastrofa ne samo uništila sibirsku tajgu i njihove logore gde su živeli, pri cemu je ubila nebrojeno životinja, nego je sa sobom ova tajanstvena pojava donela i cudnu bolesti sobovima, narocito šugu, za koju meštani kažu da se nikada pre eksplozije nije pojavljivala.
Objašnjenja koja su tokom godina pripisivana ovoj zagonetnoj sibirskoj katastrofi odgovarala su trenutnoj naucnoj modi.Kako se moda menjala, tako su u pomoc prizivana plamena božanstva, 
antimaterijalni meteori, NLO na nuklearni pogon, male crne rupe...Narocito se uporno održala pretpostavka o nuklearnoj eksploziji, koju podržavaju i ufolozi.Tome je u mnogome doprineo sovjetski pisac naucnih romana Aleksandar Kazancev, koji je godinama kasnije, našao jako puno slicnosti izmedju Hirošime i Tunguske, da je postavi o i teoriju po kojoj se u Sibiru takodje radilo o nuklearnoj eksploziji.On je tu ideju odenuo u jednu naucno-fantasticnu pricu, objavljenu 1946.godine, u kojoj je izneo mišljenje da je eksploziju izazvao ošteceni kosmicki brod u pokušaju da dodje do sveže vode iz obližnjeg Bajkalskog jezera.Tako je roden mit o 'tunguskom NLO', koji je opstao do današnjih dana.Njemu u prilog išla su i tvrdenja da su u blizini mesta dogadaja nadeni tragovi zracenja i da su biolozi kod nekih biljaka otkrili mutacije i pojacani rast (efekti koji su primenjeni posle dejstva vodonicnih bombi).U prilog NLO teoriji išla je prica istraživaca Leonida Kulika koji je u Vanavaru posetio nekoliko starijih ljudi koji su mu kazali da su toga sudbonosnog dana na nabu primetili 'cilindricno telo'.
Ovakva tvrdena pokazala su se nedovoljno pouzdana.Tvorac tehnike odredivanja starosti pomocu radioaktivnog ugljenika i novelovac W.Libi, proveravao je rezultate ispitivanja biljnih prstenova formiranih posle eksplozije iz 1908.godine.Našao je doduše, minimalne promene u zracenju, ali je izracunao da bi stvarna nuklearna eksplozija morala ostaviti tragove najmanje sedam puta izraženije od onih koji su nadeni.Sa Libijevim tvrdenjem da 1908. nije bilo nikakve nuklearne eksplozije, slažu se i nalazi norveških hemicara koji su objavili rezultate svojih istraživanja, po kojima biljni prstenovi nisu pokazivali nikakve tragove zracenja.
Razumljivo je stoga da vecina naucnika ne prihvata ideju o nuklearnoj eksploziji.Britanski astronom Freensis Vipl, prvi je 1930.godine izneo ideju da je Zemlju posetila mala kometa.Vodeci astronomi i geolozi u Rusiji takode se zalažu za hipotezu komete, demantujuci tako utisak koji bi se mogao steci iz istupanja ufologa i pisaca kako je teritorija NLO zvanicna ruska verzija dogadaja.
Tek 1927.godine organizovana je prva ekspedicija predvodena akademikom Leonidom Kulikom.Istraživanja u oblasti sela Vanavara trajala su tri godine.Sa izuzetkom ulegnute šume na ogromnim prestorima tajge, istracivaci tada nisu otkrili neki drugi trag Tunguske katastrofe.Nije bilo ni kratera, ni razbacanih delova nekog meteorita.Desetine narednih ekspedicija nisu bacile više svetlosti na tajnu ove nevidene kataklizme.Džinovski kosmicki objekt kao da se istopio u gustim slojevima atmosfere ili ispario prilikom eksplozije.
Izmedu mnogobrojnih hipoteza kojima je zajednicka karakteristika da je 'neko' ili 'nešto' palo sa neba, a koje su imale veoma strucnu osnovu, ali i banalna objašnjenja, Tungusku katastrofu na najrealniji nacin objašnjava ona hipoteza koja kaže da se naša planeta sudarila sa nevelikom kometom sastavljenom od leda i zamrznutih gasova.Ona se raspala na nekoliko delova koji su prohujali kroz atmosferu.Time je, smatraju pristalice ove pretpostavke, dato objašnjenje zbog cega nema nikakvog meteorskog materijala na mestu nesrece, sa izuzetkom sicušnih magnetnih kuglica otkrivenih u uzorcima zemlje.Delovi komete, ocigledno nisu dospeli do zemljine površine, buduci da nije otkriven nijedan krater, trag udara nekog komada sa neba.
Februara 1991.godine 'Komsomolskaja pravda' je objavila senzacionalnu vest o istraživanjima koje je u oblasti Evenkijske tajge obavio izvesni Vladimir Voronov.Tamo je otkriveno još jedno, do tada nepoznato ulegnuce šume, koje je istini za volju, opisano daleke 1911. tokom gradnje puteva kroz ovu oblast, ali niko tada na to nije obratio pažnju.Oblast je naime toliko udaljena od mesta Tunguske katastrofe da naucnici nisu ni slutili da je meteorit izazvao ovakve posledice na Zemlji.Voronom se nije zadražao samo na tome.Na oko 100 kilometara severozapadno od oblasti u kojoj je Kupikovljeva ekipa vršila istraživanje, Voronov je otkrio veliki levak precnika 200 metara, prekriven gustom šumom i rastinjem.Visin rubova levka je 15-20 metara...Znaci, ipak je nešto palo na Zemlju.Ili je možda to neka pojava koja nije povezana sa Tunguskom katastrofom, vec ima svoje korene u dalekoj prošlosti?
Odgovor ce dati buducnost, ali pažnju skrece sledeca cinjenica: ' Krater Voronova', 'Kulikovljeva' i 'Evankijevska' ulegnuca šume cine jednu zajednicku zonu orijentisanu u smeru zapad-severozapad.Ako se ova zona produži prema smeru istok-jugoistik dolazimo na rastojanje od 700 kilometara od zagonetnog Patomskog kratera.
Ovaj cudni krater smešten je na Patomskoj visoravni, nalazi se na gustoj i nepristupacnoj tajgi, na rubu brda visokog 1.350 metara, u središtu oblasti poznatoj po velikim zalihama zlata.(Zašto li se Sibir toliko cuva?).
Iako ovaj krater podseca na vulkan, na njemu nema nikakvih tragova lave.U potpunosti Patomski krater se sastoji od odlomaka i komada zemlje, bez ikakvih vidljivih promena izazvanih hidrotermalnim ili nekim drugim procesima.Takodje, oblik ovog kratera odudara od poznate forme koja se dobija kada meteorit udari u Zemlju, a ideja o njegovom vulkanskom poreklu odbacena je u startu.U stvari, on podseca na pojedine kratere na Mesecu, jer se sastoji od pravilnog prstenastog ovala i uzvišenja u samom centru.
Pružajuci se iznad beskrajne tajge, krater je jedinstvena pojava na Patomskoj visoravni.Ovakvih struktura nema nigde više u celom Sibiru.I onda, odjednom, Voronov otkriva identican krater u zoni Podkamenaja Tunguska.Da li su ovi krateri tragovi zagonetne Tunguske katastrofe?
Po svojim dimenzijama, patomski krater je slican 'Krateru Voronova'.Visina prstenastog ovala je 20 metara, a precnik 86 metara.Krater je simetrican i svojom dužom stranom orijentisan prema jugozapadu, upravo prema onoj strani sa koje se kretalo nepoznato telo.Treba primetiti da je prema svim poznatim materijalima istraživanja do 1964. smatrano da je trajektorija kretanja kosmickom tela prolazila u smeru sa juga na sever (južna varijanta).Medutim, nakon detaljnih analiza istraživaci su došli do zakljucka da se neposredno pre eksplozije 'došljak' iz kosmosa kretao u smeru zapad-severozapad (istocna varijanta).Naucnici su teško mogli da objasne ovu pojavu, pa je rodena hipoteza o 'manevrisanju' nepoznatog tela.Ovo manevrisanje rodilo je i hipotezu o padu vanzemaljskog kosmickog broda cija je posada do zadnjeg trena pokušavala da izbegne pad na Zemlju.
Patomski krater (na slici dole) nema slicnog 'sabrata' na Zemlji, baš kao što i Tunguska katastrofa predstavlja jedinstven dogadaj u poznatoj istoriji naše planete.Pretpostavlja se da je Patomski krater nastao prilikom udara materije neke komete (led, cvrsta ugljena kiselina ili metan) koja je intenzivno degazirala i koja je, možda nakon udara, nastavila sa degaziranjem.Po svemu sudeci brzina udara iznosila je 15-20 kilometara u sekundi, a dubina prodiranja do 200 metara.
Americki naucnici koji su takode istraživali ovaj dogadaj, smatraju da je Tungusku katastrofu izazvao deo komete Enke koja ima period rotiranja od svega 3.5 godine, tako da cesto prolazi pokraj Zemlje.Neki drugi fizicari povezuju Tunguski 'meteorit' sa Halejevom kometom koju prati citav roj kosmickih tela i prašine.Halejeva kometa se pojavljuje u blizine Zemlje svakih 76 godinaNa njenoj jako razvucenoj orbiti postoji nekoliko grupa kosmickih objekata.Sedamdeset šest godina nakon Tunguske katastrofe, 26.02.1984. prakticno istom trajektorijom na nebu zapadnog i istocnog Sibira preletelo je svetlo kosmicko telo sa narandžastim repom.Nad rekom Cula, koja se uliva u Ob, telo je eksplodiralo, a snaga eksplozije bila je ekvivalentna snazi od 10 kilotona TNT-a.Ako je Tunguski meteorit bio u stvari prirodni satelit Halejeve komete, 2060.godine kada ce ponovo pored Zemlje da proleti ova kometa, moci cemo da proverimo istinitost ove pretpostavke.
Pre oko 12 godina desilo se još nešto.Izvesni inženjer Jurij Labvin bio je pronašao fragment Tunguskog meteorita u Krasnojarsku.To je bila prava gromada mase 5 tona, sa desetinama kamenih komada.To je bio prvi slucaj u istoriji proucavanja Tunguske katastrofe da su otkriveni delovi ovog misterioznog nebeskog tela, koji je putovanje završio u sibirskoj tajgi.Prema proveni krasnojarskih strucnjaka 80 odsto ovog komada predstavlja kombinacija kremena i klasicnih meteorskih materijala, ksederolita i monolita.Mesto otkrica ovog dela Tunguskog meteorita nalazi se daleko od ocekivanih oblasti gde je udar bio najjaci.Tacno mesto pada još uvek se drži u tajnosti, dok se sa stoprocentnom sigurnošcu ne utvrdi da je zaista rec o meteoritu.Zna se samo da je otkriven na rastojanju od oko 600 kilometara od centra eksplozije.Pitanje je samo šta ima da se mesto pada drži u tajnosti, i šta su tamo videli oni koji su prvi došli do tog tajanstvenog mesta.Sve u svemu, sve je objašnjeno i ništa nije objašnjeno.Tunguska katastrofa ce i dalje biti tema mnogih predavanja, seminara i naucnih radova, a ni hipoteze o NLO-u, crnoj rupi, antimateriji nikada nece isceznuti iz ove tajanstvene price.
