'Ona je bila vampir. Po mišljenju nekih naših savremenika, a i mnogih njenih savremenika, bila je najstravicniji živi vampir svih vremena.' Tako o madarskoj grofici Eržebet Batori pišu sjajni poznavaoci vampirskih hronika, a lik 'krvave grofice' fascinirao je i mnoge druge.
OGLASI
Dogadaji i licnosti iz vampirskih legendi mnogima mogu liciti na cistu izmišljotinu ili na izvitoperene detalje iz stvarnosti, odnosno na delo neukih seljaka. Raspolažemo, medutim, dokumentacijom o jednoj grofici, Eržebet Batori, koja je živela u XVII veku. Ona je bila pravi vampir. Po mišljenju mnogih, bila je najtravicniji živi vampir svih vremena!
Ovim recima zapocinju Radu Floresku i Rejmond Mekneli poglavlje o jednoj pravoj
krvavoj grofici u svojoj knjizi 'U potrazi za Drakulom'. Zapravo, prakticno da i nema knjige ili studije o vampirima koja ne pominje i ovu madarsku aristokratkinju, a Valentina Penrose joj posvecuje i celo jedno delo u kojem za groficu Batori kaže kako je 'bez krsta i svetlosti': 'Njena duša je bila pokvarena i izopacena. Eržebet Batori je preživljavala prave krize opsednutosti, nije se nikad moglo predvideti kad ce u njih upasti, najcešce je to bilo u vidu strahovitih probadanja u glavi i ocima...'
O dozi okrutnosti i bluda kojom je bila natopljena ova neobicna licnost govore i reci poznatog istoricara umetnosti Lo Duke, koji kaže da bi se pred njom i surovi Žil de Re i markiz de Sad mogli da sakriju i postide. Grofica Batori je ostavila utisak i na Žorža Bataja, koji o njoj piše u svom poslednjem delu 'Suze Erosove'. Ime ove krvave grofice pronalazi se i u dosijeu seksualnih rekorda, u kategoriji 'Najcuvenija sadistkinja', a navodi se podatak da je na najrazlicitije i retko okrutne nacine lišila života oko 600 devojaka!
Ko je bila ova žena koja je na ovakav nacin ostavila krvave tragove u istoriji?
DRAKULINA ROĐAKA
Porodica Batori bila je jedna od najstarijih i najbogatijih u Transilvaniji. Jedan Eržebetin rodak, grof Đerd Turzo, bio je madarski premijer. Najpoznatiji Batori bio je, svakako, poljski kralj Stevan.
U knjizi 'Vampiri', Žan Pol Bur navodi da je Eržebet bila rodaka princa Vlada Drakule, gospodara Vlaške, primecujuci i kako je upravo motiv zmaja (Drakul, Drak - Zmaj) ukrašavao grbove i Batorijevih i Drakula. A bilo je u porodici Batorijevih i još
nekih neobicnih interesovanja - jedan stric je bio dijabolist (poštovalac necastivog), a jedan brat satir.
Posle udaje za grofa Ferenca Nadšdija, 1575. godine, hrabrog ratnika poznatog kao Crni junak, Eržebet sa mužem živi u dvorcu Cejte (na slici levo: ostaci dvorca Cejta), na severoistoku Madarske. Pre udaje za njega rodila je kcerku Anastaziju i smatralo se da je otac deteta jedan od njenih slugu. Sa Fransisom je rodila još petoro dece Katalin Nadšdi, Katalin, Mikloš, Oršolija i Pal. Dvoje dece je umrlo prilicno rano.
Pošto je Ferenc mnogo vremena provodio odsutan od kuce u borbi sa Turcima, Eržebet je dosta vremena provodila kod svoje tetke grofice Karle Batori, inace lezbejke, a i sama je pocela da ucestvuje u orgijama.
Eržebetin muž Ferenc bio je izuzetno opak covek koji je takode uživao u muncenjima, a kada bi bio kuci, tome je poducavao i Eržebet, što je ona sa oduševljenjem radila. Njegovo najomiljenije mucenje bilo je mucenje sa medom! Golu devojku bi celu namazali medom, a onda bi je zavezali za jednu od košnica sa medoom!
Izgleda da je sluga Torko bio taj koji je uvodi u svet okultizma. U knjizi 'Vampiri' citamo da ju je upravo ovaj intendant uputio u vracanje i poducavao tajnim obredima sekte Crna ptica, tajnog udruženja kojem se uskoro grofica prikljucuje. Uz pomoc svoje stare dadilje Ilone Jo, pocela je da muci neke sluškinje. Njeni saucesnici bili su upravnik zamka Janoš Ujvari, sluga Torko, gatara Doroteja Senteš i šumska gatara Darvula.
No, prava prekretnica u Eržebetinom životu nastupa sa muževljevom smrcu, 1602. godine, kada je ubijen. Postavši udovica, grofica isteruje svekrvu i sluge pokojnog muža, a zatim pocinje da vodi domacinstvo po svojoj volji.
KADA PUNA KRVI
Jednog jutra, dok ju je cešljala, jedna služavka je nehotice povukla groficu za kosu. Sva besna, Eržebet je ošamarila devojku tako jako, da je ovoj potekla krv sa lica.
Nekoliko crvenih kapljica kanulo je na groficinu ruku. Ovoj se ucinilo da je koža na tom mestu dobila svežinu i novu mladost. Fascinirana time, a i pod dejstvom magijskih ucenja o dejstvu krvi, Eržebet je odmah pozvala svoje sluge Nikarija i Torkoa. Ovi su svukli jadnu devojku, isekli joj vene i iscedili krv u kadu. Eržebet se okupala u kupki krvi, uverena da ce joj to pomoci da održi lepotu i mladost.
Tokom narednih deset godina Eržebetini saucesnici su nastavili da joj dovode nove žrtve, nedužne devojke koje su pod raznim izgovorima namamljivane u krvavi zamak gde su služile za rituale cedenja krvi i kupanja u njoj.
Eržika se cesto koristila mnogim sopstvenim izumima i spravama koje je sama izmišljala. Na primer, bacala je užasnutu, nagu devojku u specijalni gvozdeni kavez koji je unutra imao oštre šiljke; kavez bi obesila o tavanicu u sredini sobe i sela ispod njega - kako bi uživala u tuširanju toplom krvlju koja je odozgo kapala!?
Drugi njen izum bio je robot - sa pravim zubima koji su iscupani služavkama, nacinjen tako da nesrecnicu koja mu je gurnuta u narucje cvrsto 'zagrli': pri tom bi iz njegovog tela iskakali oštri šiljci. Krv izdišuce devojke tekla je zatim specijalnim žlebovima po podu, grejala se nad vatrom i - slivala u groficinu kadu!
U vreme ledenih zima grofica je imala takode stravicnu zanimaciju. Naredila bi da se devojke skinu skroz gole i stanu pod njen prozor. Tada bi bile polivane vodom sve dok se ne bi smrzle i pretvorile u prave ledene skulpture, a Eržebet bi sedela i satima gledala u svoje ljudske smrznute kipove.
Takode je volela da muci svoje sluškinje gurajuci im igle pod nokte kad god bi prekršili neka od njenih pravila. Ako joj devojka nije sašila haljinu na vreme, bila bi odmah mucena. Jednom je svojoj krojacici gurnula ruku u usta i vukla je po zemlji sve dok joj se usta nisu raspukla. Onima koje je osimnjicila za lopovluk, stavljala je na dlan užareni novcic koji su morali držati sve dok im na dlanu ne ostane otisak za sva vremena.
Njena mucenja nisu prestajala cak ni kad je grofica bila bolesna. Njena pomocnica Dorotea Senteš bi dovukla neku devojku pored njenog kreveta i cvrsto je držala dok bi joj grofica grizla obraze i ramena, sa kojih je zubima otkidala komade devojcinog mesa. Posle toga nastavila bi da grize devojku po dojkama.
1609. godine Eržebet je otvorila akademiju u svom zamku, sve u cilju dobijanja što mladih i 'svežijih' devojaka. Na ovu 'akademiju' su imucni roditelji slali svoju decu da bi se ucila lepim plemickim manirima, medutim... Tu su tek nastale njihove strahote pošto je Eržebet mucila žrtve raznim iglama, makazama, užarenim gvoždem i cim je god stigla...
OGLASI
STRAVICNI PRIZORI
Poslednja žrtva krvave grofice bila je Doriška, krupna devojka iz Hrvatske, koju je grofica okrivila da je ukrala krušku! naravno, pocelo je kažnjavanje. Skinuta je gola i zavezane su joj ruke na ledima. Tada ju je grofica tukla drvenom oklagijom, ali Doriška nije umirala. Grofica je pravila pauzu samo dok je menjala krvavu košulju sa cistom. Kad oklagija nije pomogla, Doriška je izbodena makazama.
Medutim, nakon desetak godina ovakve krvave prakse, istina o Eržebet Batori izašla je iz zidina dvorca Cejte. Jedna od nesudenih žrtava uspela je, naime, pobeci pre nego što ce biti zaklana. Kralj Matias II bio je obavešten o slucaju. Grof Turzo, guverner provincije i Eržebetin rodak, licno je komandovao odredom vojnika pri upadu u dvorac, u noci 30.decembra 1610. godine. U glavnoj sali zamka on je sa užasom pronašao jedan unakažen leš - mrtvu devojku bez kapi krvi, i drugu, živu, kojoj je telo bilo pokriveno malim rupama. U kuli zamka vojnici su otkrili i izvestan broj živih devojaka. Nekima od tih jadnih devojaka telo je bilo iseceno, a u blizini dvorca iskopane su kosti nekoliko desetina devojaka.
Grofica je, nakon toga, stavljena u kucni pritvor, u samom dvorcu. Sudenje je održano sledece godine. U Madarskoj postoji potpuni zapisnik koji prati citav njegov tok. Okrivljeni su priznali svoje zlocine i tako potvrdili sve jezive price koje su se u meduvremenu isprele oko celog slucaja.
Svedokinja po imenu Žužana predala je sudu najšokantniji dokaz o groficinim zlocinima. Bio je to spisak gde je bilo zapisano da je broj ubijenih devojaka 650. Ovaj spisak je napisala licno grofica Batori koja je sa svojim saucesnicima vodila
detaljnu evidenciju svih svojih zlocina.
Sudske kazne su bile stravicne: Erži Majorova osudena je na smrt zato što je za pare odnosila tela iz zamka i sklanjala ih, Ujvariju i Torkou su odsecene glave a tela su im spaljena, a Iloni Jo i Doroteji Senteš iscupani su prsti, izvadeni jezici i oci, a zatim su pecene na tihoj vatri! Najzanimljivije od svega i najneverovatnije, bilo je da jedino Eržebet nikada zvanicno nije osudena ni za kakav zlocin!?
Umesto toga dovedeni su zidari u dvorac Cejte; zazidali su vrata i prozore spavace sobe, s groficom u njoj, ostavljajuci samo mali otvor kroz koji se mogla dodavati hrana. Kralj Matijas II je u pocetku tražio smrtnu kaznu za Eržebet, ali je na navaljivanje njaenog rodaka, premijera, pristao da se izvršenje smrtne kazne odloži na neodredeno vreme, što je u stvari znacilo doživotni zatvor u samici. Cetiri godine kasnije jedan stražar je hteo da baci pogled na ženu cija je lepota bila nadaleko cuvena. Ležala je licem ka podu. Eržebet Batori, cuvena krvava grofica, bila je mrtva.
Njeno telo je kasnije zazidano u jedan deo dvorca.
VAMPIRI DANAS
Tako je okoncan život žene koju su kasnije nazvali
'najstravicnijim živim vampirom svih vremena'. Uostalom, cesto se insistira i na podatku da je ova istinita prica bila i te kako poznata i Englezu Bremu Stokeru, koji je pre više od jednog veka, napisao poznati roman 'Drakula', jedno od klasicnih dela evropske i svetske književnosti i uzor mnogim kasnijim produktima takozvanog horor žanra.
Ocigledno, slucajevi stvarnog vampirizma postojali su oduvek i bez sumnje postoje
i danas. Najpoznatiji od savremenih, autenticnih krvopija su Džon Hejg, londonski vampir koji je sa svojom aktivnošcu poceo 1944. i na sudenju je proglašen potpuno uracunljivim i svesnim svojih postupaka. Tu je zatim hanoverski vampir, Fric Harman, odgovoran za smrt nekoliko stotina decaka, kao i dezeldorfski vampir Peter Kurten, o cijoj je neverovatnoj karijeri Fric Lang snimio film 'M', sa Peterom Loreom u glavnoj ulozi. Svi su oni sa uživanjem pili krv svojih žrtava.
'Kod vampira, sisanje krvi zamenjuje poljubac, a ponekad i sam seksualni cin', zapisao je istoricar Lo Duka, baveci se vampirizmom izmedu mita i sudsko - medicinske stvarnosti. Uostalom, i legenda kazuje da žrtva, mada usled gubitka krvi predodredena za sigurnu smrt, oseca isto zadovoljstvo kao i njen partner. Vredi, svakako, razmisliti i zašto literatura i filmovi na ovu temu deluju izrazito fascinantno na znacajan deo naše populacije, kao što i uzbudujuce deluje pomisao na samo pijenje krvi neke osobe.
Jedan od 'svežijih' slucajeva vampirizma zabeležen je u Malabaru, na Floridi, gde je 'operisao' izvesni Džon Bredan Krucli, inace po profesiji kompjuterski inženjer. Medutim, po opredeljenju je ovaj 39-godišnjak bio zaista vampir, što je govorio i svojim nesrecnim žrtvama, od kojih je jedna uspela da pobegne dok je Krucli bio na poslovnom sastanku. Izjavila je kako je ovaj pio njenu krv iz staklenog krcaga, ali se u jednom trenutku razbesneo što se nešto krvi zgrušalo. Prema izjavi državnog tužioca sa Floride, istraga je ustanovila da se Krucli bavio crnom magijom i da je ispijanje ljudske krvi predstavljalo sastavni deo njegovog mracnog rituala.
CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE VAMPIRA
Postoje, medutim, i oni kojima su ipak draži mitovi o vampirima od ovakvih istinitih detalja o savremenim krvopijama. U SAD postoje razna udruženja i klubovi tipa, 'The Cout Dracula Fan Club' ili 'Vampire Information Exchange', koji objavljuju i distribuiraju specijalizovane knjige i casopise, kao i brojne stvarcice vezane za svet gospodara noci. Zanimljivo je da je clanstvo u ovakvim klubovima najcešce internacionalno i zasnovano na ažurnoj korespodenciji prakticno svega vezanog za Drakulu i njegove sledbenike.
A u Elmharstu, njujork, postoji i Centar za istraživanje vampira. Tamo se kaže da
moderni vampiri ne ujedaju žrtve, vec ih poseku na pogodnom mestu. Po njima, pogrešno je verovanje da se vampiri mogu zaustaviti raspecem ili belim lukom. Raspece im je nebitno, jer najcešce nisu pripadnici nijedne verske zajednice, pa ni hrišcanske, a beli luk bi im mogao zasmetati jedino ukoliko ga žrtva pojede, jer se time navodno menja hemijski sastav krvi, što vampira odbija. Zarivanje drvenog koca u srce je, doduše, delotvorno, ali ga tamo ne preporucuju iz jednostavnog razloga: 'Pokušajte to da objasnite policiji'!
U Centru za istraživanje vampira preocenjuje se da u SAD trenutno živi oko 150 do 200 istinskih vampira, dok je broj onih koji uobražavaju da to jesu, daleko veci. Oni smatraju da tih takozvanih vampiroida u svetu ima i preko sto hiljada! Možda vam posle svega ovoga bude jasnije zašto vaši prvi susedi tako retko izlaze preko dana!
Šta reci na kraju svega? Možda ono: da i vampir može da se opece..., ako naleti na vrelu krv!
