MARKO POLO
GDE JE BIO VELIKI PUTNIK...
Prema jednoj britanskoj istoricarki, ovaj cuveni venecijanski trgovac nikada nije stupio na kinesku teritoriju.Jer kako drugacije objasniti neverovatnu cinjenicu da Marko Polo u svojim rukopisima ne spominje ni Kineski zid, ni caj, ni kaligrafiju?
PRAZNINE KOJE ZBUNJUJU
1298. godine u jednom zatvoru u Đenovi pisac po imnu Rusticeli iz Pize, saslušao je uspomene venecijanskog trgovca i po njegovom diktatu napisao vrlo opsežan 'Opis Sveta'.Ime ovog putnika bilo je Marko Polo.On je bio proveo 17 godina u Kini u službi Kublaj-kana, unuka poznatog Džingis-kana.Neprikosnoveni gazda svih mongolskih azijskih kanova, u to doba je kontrolisao citavu Kinu gde je zaposlio mnogo svojih agenata.
Marko Polo dospeo je u tamnicu, jer je u borbi sa Đenovljanima stao na stranu Venecije.Po izdržanoj kazni vratio se u svoj grad sa napisanom knjigom, koja ubrzo postaje bestseler, a Marko Polo postaje slavna licnost.Na slici dole je ruta kojom je išao Marko Polo.
Danas, iako je originalni rukopis izgubljen, svetom kruži više od 150 kopija, raznog porekla, sa prilicno razlicitim detaljima, mnogim dodavanjima i izostavljanjima.Glavne cinjenice su ostale: prvo putovanje Nikole i Matea Pola (Markovog oca i ujaka) do Karakoruma, prestonice Kublaja-kana, zatim njihov susret sa velikim kanom koji ih je imanovao hrišcanskim emisarima i preko njih uputio poruku papi Klementu IV; njihov povratak u Veneciju; drugo putovanje u društvu sa mladim Markom; njegovo postavljanje na mesto upravnika grada Jangcu; misije koje su mu poveravane, opisi mesta u koja je navracao kao i oružana pratnja mongolske princeze koja je pod njegovom zaštitom otišla iz Kine u Persiju, gde ce se udati za kralja Arghuna.
Tako je ovaj skromni trgovac postao ambasador hrišcanstva u Aziji.Istorija ga je zapamtila kao hronicara koji je srednjevekovnom Zapadu ostavio jedno od najpotpunijih svedocanstava o dalekom Orijentu. Osim, ako nije lagao i ukoliko njegovi opisi nisu velika prevara !
Moguce je da se Marko Polo nije nikada obreo u zemlji izlazeceg sunca i da je crpeo svoje uspomene iz pripovedanja stvarnih putnika ! Da bi osvežio svoje pamcenje, prepisivao je persijanske geografske knjige.Ova teza, potekla od više nemackih strucnjaka za mongolsku istoriju, poput Herberta Frankea, pojavila se u vrlo dokumentovanoj knjizi engleske istoricarke Fransis Vud, pod uredništvom Kineskog odeljenja Britanske biblioteke. Kako tvrdi ova istoricarka, Marko Polo nikada nije bio u Kini ! Njeni glavni argumenti podneti su na ocenu nekolicini strucnjaka za život i delo Marka Pola, kao i za Kinu s kraja XIII veka.
Fransis Vud istice sledeci kljucni argument: ako je Marko Polo, kao što on tvrdi, bio znacajna osoba, zašto nema njegovog imena u službenim kineskim i mongolskim arhivama, administrativnim dokumentima, u osobnim dnevnicima i u kazivanju njegovih savremenika?
Marko Polo je verovatno prenaglasio važnost svoje funkcije i ulepšao cinjenice u svoju korist.Ali to
nije dovoljno da objasni odsustvo bilo kakvog spominjanja njegovog imena. Kristofer Šifer, sinolog na Univerzitetu u Lejdu u Holandiji, predlagao je drugo objašnjenje. U istoriji Kine, mongolska dinastija Jian (1260-1367) nema nikakav legitimitet.Posle povlacenja Mongola, Kinezi dinastije Mingo ponovo su ispisali taj deo istorije, brišuci sve tragove svojih osvajaca.Mongolske arhive bile su uništene, a imena državnika dobila su kineski prizvuk.Stoga je lako shvatiti da je jedan Italijan koji je uživao naklonost kana, pa makar on bio i Marko Polo, vrlo lako bacen u zaborav.
Ipak, ostaje cudno da ni jedan misionar, pa cak ni trgovac, došavši iz Evrope, nije nikada rekao ni rec o njegovom prisustvu.Uprkos svemu, u službenoj mongolskoj istoriji nije zaboravljen Džon od Marinjola, koji je bio papski predstavnik kod kana izmedu 1330. i 1340. godine.
Marko Polo je tvrdio da je obišao Kinu uzduž i popreko.Pa kako se onda moglo dogoditi da pri tome ne opiše Kineski zid? Zar mu je mogao izmaci pogled na jednu takvu neverovatnu gradevinu? Na ovo pitanje odgovar je dao Mišel Kartje, direktor Visoke škole društvenih nauka, a on kaže da Marko Polo nije video Kineski zid iz prostog razloga što zid tada nije ni postojao.On kaže da su zapušteni ostaci zida koji su se u to vreme nalazili na severu Kine imali izgled zemljanih nasipa bez gradevinskih radova, kula i osmatracnica.Oni nisu pregradivali pejsaž kao današnji Kineski zid, koji je obnovljen u XVI veku.Medutim, i takvi ostaci zida u to vreme sigurno bi trebali skrenuti pažnju na sebe svojom pojavom.Izgleda da takvo nešto tada nije impresioniralo Marka Pola.
Izgleda medutim, da su i mnoge karakteristicne crte kineskog društva izmakle velikom trgovcu. On opisuje lepotu i toalete Kineskinja iz visokog društva, medutim nigde ne spominje njihova bandažirana stopala.Tradicija koja se sastojala u tome da se stopala snažno stežu platnenim trakama kako bi ostala mala, ne bi mogla da ne zacudi jednog Evropljanina.Sem ako on, posecujuci Mongole, nije imao pristupa eliti kineskog društva.
Kaligrafija ga je takode izgleda ostavila potpuno ravnodušnim.U vreme kada upotreba papira nije bila raširena u Evropi, Kinezi su uveliko koristili pisana dokumenta.Napisi su uveliko ukrašavali paviljone, svetilišta, gradske kapije, vrtove, cak i stene jezera Hangchou.
Ako se uzme u obzir da nije bio ljubitelj caja, Marko Polo bi morao spomenuti ovo pice, tada potpuno nepoznato na Zapadu, pogotovo što se nije ustezao da opisuje jaka pica i vina služena na dvorskim banketima.Bio je blizak sa mongolskim osvajacima, pa možda nije pridavao veliki znacaj kineskom narodu i njegovim obicajima.Medutim, to ga nije sprecilo da spomene neke od njegovih izuma: papirni novac, porcelan ili korišcenje uglja kao goriva.
Knjiga Marka Pola sadrži omaške i neistine.On tako grad Kancionfu smešta na .Ali to
pogrešnu obalu Žute reke.Uprkos svojim izjavama, on nije mogao da prisustvuje opsadi Ksjangjanga, koja se završila godinu dana pre pristizanja Polovih u Kinu.Te greške i ta preterivanja mogu biti pripisana lakoumnosti ili preteranoj revnosti brojnih prepisivaca rukopisa.Što se tice pogrešnih datuma, oni možda svedoce o teškocama putnika da uskladi razlicite onovremenske kalendare.
Medutim, istoricar Rene Kapler koji je preveo na savremeni francuski jezik knjigu Marka Pola, zapaža sledece: cak ako je marko Polo i lagao, ipak je vecina njegovih zapažanja istinita.Kakvim dokumentima je on dakle raspolagao?
Za istoricarku Frensis Vud korišcenje persijanskih reci i imena umesto mongolskih ili kineskih, ukazuje na to da je Marko Polo mogao koristiti persijanske izvore, do kojih je dolazio preko svoje porodice, radi stvaranja trgovackih ispostava na Istoku. Rene Kepler napominje da ne treba zaboraviti da je u tom delu sveta, persijanski jezik bio pretežak.Ali ako je on imao pristupa persijanskim kartama i spisima, zašto nije pronaden ni jedan od tih dokumenta?
Sedam vekova nakon ovih dogadaja, vrlo je teško razdvajati nestvarno od stvarnoga.Neuobicajen stil knjige Marka Pola sadrži sumnju sam po sebi.Delo ne lici na putopis, vec pre svega na prirucnik iz geografije i istorije.U njemu je malo prepoznatljivog, a vecina opisa je bezlicna.Svedocanstva o Marku Polu data su veoma škrto.Uprkos svemu 'Opis Sveta' ostaje, neposredno ili posredno, sažeto i dragoceno svedocanstvo o tadašnjem Orijentu.
Na kraju svega, evo i prvih redova iz priloga knjige poteklih iz pera samoga Marka Pola, napisanih starofrancuskim jezikom, u kojima on sam kao da oseca da bi njegov putopis mogao da bude doveden u sumnju: 'Da biste saznali cistu istinu o razlicitim krajevima sveta, uzmite i citajte ovu knjigu.Naci cete u njoj najveca cudesa koja su tu opisana o velikoj Armeniji, Persiji, postojbini Tatara i Indiji i mnogim drugim provincijama.Naša knjiga ce vas zadovoljiti svojom otvorenošcu.U njoj o svemu tome, mudri i plemeniti gradanin Venecije, marko Polo, vam prica ono što je video.Ali ima i ponešto što on nije video, ali je cuo, od ljudi dostojnih poverenje.Stoga da bi naša knjiga bila ispravna i istinita, bez ikakvih laži, videno valja uzeti za videno, doznato za doznato.I svako ko ovu knjigu bude cuo ili citao treba da joj poveruje, jer sve što je u njoj istinito je'.
