Ovu temu je najbolje poceti sa izjavom jednog NASA-inog coveka, kada su ga nedavno pitali kada ce ponovo na Mesec.Njegov odgovor bio je, 'Kada ovladamo tehnologijom, ponovo cemo tamo...'.
Da li je greškom nacinio lapsus ili je samo bio iskren, ali ovo je prilicno cudno.Pre 40 godina, pomocu štapa i kanapa ladno su u konzervi išli na Mesec, a danas sa ovakvom tehnologijom, još cekaju...
Ima još jedna zanimljiva cinjenica.Kada je novinar Bart Sibrel prišao jednom prilikom Armstrongu, ovaj mu je odgovorio 'Nemojte me ništa pitati i ja vam necu ništa slagati'. Da li bi Armstrong rekao ovako nešto da nema ništa da sakrije? Inace, Nil Armstrong se danas suocava sa mentalnom bolešcu.Da li je to rezultat povezivanja njegovog imena sa najvecom prevarom u istoriji ili mu je jednostavno proradila savest.
Uverenje da je covek krocio na Mesec, odnosno da su poduhvati misije Apolo bili uspešni, toliko je cvrsto ukorenjeno u našoj svesti da tvrdnja da to nije istina deluje prilicno smešno svakome.To je prihvaceno kao svojevrsna dogma.Pa ipak, ima mnogo ozbiljnih dokaza u prilog tvrdnji da je celo covecanstvo žrtva jedne od najvecih podvala u režiji Amerike, to jest NASA-e, (Americka agencija za svemirska istraživanja).
Na slici koju je nacinio Ruski špijunski satelit poznate Oblasti 51 može jasno da se vidi oblast koja je potpuno cista od bilo kakvog biljnog sveta.Na tom delu postoje krateri, koji izgledaju potpuno isto kao krateri na Mesecu.Još preciznije istraživanje pokazalo je da je jedan od tih kratera identican sa kraterom snimljenim na Mesecu prilikom misije Apollo 12.
Kamera koja se koristila da napravi sve snimke na Mesecu, bila je postavljena na prednjoj strani odela astronauta i nije imala okular (ono kroz cega gledate dok pravite snimak.Imaju ga i vecina digitalnih aparata, bez obzira što se slika gleda kroz ekran).Sve što su astronauti mogli da urade je da se okrenu prema objektu koji žele da slikaju, upere kameru i nadaju se da ce im to uci u kadar.To je jednostavno bilo slikanje naslepo, a da se ne spominje skakanje i slicno.Medutim, pogledajte slike sa Meseca, one su fantasticno kadrirane, svaki objekat je potpuno fokusiran, nema kadrova koji izlaze van okvira, niti zamucenih slika usled skakanja.Tako je napravljeno hiljade perfektnih slika.Još jedan dokaz tvrdnji da je sve to napravila filmska ekipa.
Samo mesec dana pre misije Apollo 11, Armstrong je testirao Lender u vazdušnoj bazi.U toku testiranja nije mogao nikako da uspostavi potpunu kontrolu nad njim.Lender je slupan, a Armstrong se spasao iskocivši iz njega u poslednjem momentu.
Gus Grisom bio je veteran svemirskih putovanja koji je cesto okolo kritikovao NASU i govorio, 'Neko ide da bude ubijen'.Medutim taj neko bio je baš on.On je bio unutar kapsule koju je zahvatila vatra, komunikacija se izgubila i cela posada je izginula.Ostaci ove kapsule završili su zakljucani daleko u vojnoj bazi. Familija Gus Grisoma misli da vatra uopšte nije bila nesrecan slucaj. Beti Grisom, Gusova udovica, tražila je od NASA-e da kaže istinu o ovom slucaju, kao i o Apollo misijama.
Carls Barent sakupio je preko 500 stranica NASA izveštaja koji su se ticali sigurnosti.Rakao je: 'Apollo program je velika zbka i nered, oni nikada to nece napraviti za let na mesec'. Jednu nedelju kasnije voz je udario u njegov auto, ubivši njega, ženu i ženinu cerku iz prvog braka.Svi njegovi izveštaji su nestali!
Izmedu 1964. i 1967.godine, desetorica astronauta izgubili su živote u nesrecama.Samo vrlo mali broj ljudi iz NASA-e znao je pravo stanje i šta se u stvari dešavalo.Raketni inženjer koji je radio za kompaniju proizvodeci raketne motore za Apollo program, prijavio je mnogo problema i izrazio veliku sumnju u uspeh misije.
Nekoliko godina nakon NASA-inog navodnog spuštanja na Mesec, Baz Oldrin, 'drugi covek na mesecu' bio je upitan na jednom banketu kakav je osecaj hodati po Mesecevoj površini.Oldrin je nakon toga pogledao u svoja stopala i napustio prostoriju placuci nekontrolisano.To nije bio ni prvi ni poslednji put da je ucinio tako nešto.Da li je to bila patnja i pokušaj da živi udaljen od velike laži.
Odmah cemo navesti i slucaj astronauta na misiji Apollo 12. Pit Konrad rekao je da ce javno progovoriti o prevari letova na mesec kada bude 30-godišnjica njegovog navodnog leta na Mesec.To je trebalo da se desi 1999. godine.Ubijen je jednu nedelju pre navršetka 30 godina od njegovog leta i tako sprecen da progovori.
NASA-ima slika sa Apollo 11 misije pokazuje Nila Armstronga kako cini veliki korak za covecanstvo. Fotograf bi morao biti u tom slucaju na površini Meseca.Ako je Armstrong bio prvi covek na Mesecu, ko je onda nacinio fotografiju?
Kaže se da su samo dva coveka šetala po Mesecu prilikom Apolo 12 misije.Astronaut koji se vidi na viziru naslikanog astronauta nema kameru, pa ko je onda nacinio fotografiju.
Lunarni modul kojim su se navodno spustili na Mesec bio je težak 17 tona.Imao je izuzetno snažne raketne motore na donjem delu koji su ga trebali prizemljiti, kao i izbaciti pri povratku sa meseceve površine.Medutim, na slikama modula, nigde nema nikakvih tragova ispod njega.Nikakvog, ni najmanjeg kratera koji bi trebao ostaviti, nikakvih tragova u prašnjavom tlu Meseca.Modul deluje kao da nikada nije upaljen.
Ko je toliko lud da rizikuje korišcenje lunarnog modula na Mesecu, kada simulacija spuštanja na Mesec nije nikada testirana?
Zašto su NASA-ini administratori dali ostavke dan pre prve Apollo misije?
Kada pogledate šta su Apolo misije ostavile na Mesecu, zapitajte se zašto ništa od toga nije vidljivo putem jakih teleskopa.Sonda Klementina periodicno mapira Mesecevu površinu, ali nikako da pokaže bilo koji artefakt koji je ostao tokom Apolo misija.Gde su Mesecev bagi i baza od Lunarnog modula nestali.
Bilo je nemoguce imati svemirska odela sa vodenim hladenjem, kada je spoljna temperatura bila stalno na tacki kljucanja vode.
Navodno Mesecevo kamenje doneto sa Meseca je basaltna stena pronadena negde na Zemlji, a NASA ju je veštacki nacinila radioaktivnom.
RADIJACIJA
Radijacija je ono što i dan danas predstavlja najvecu prepreku putovanjima u svemir.Jedan americki autor je istraživao i otkrio da bi Apolo raketa trebala biti dva metra debela da bi zaštitila astronaute unutar kapsule od kuvanja usled kosmicke radijacije.Pitanje je veliko kako je NASA zaštitila filmove i
kamere od radijacije i estremnih temperatura?
Rusi su obelodanili da oni nece nikada pokušati otici na Mesec, pošto nemaju ideju šta sve radijacija može da uradi.Možda i ovo dovoljno govori o problemu radijacije.
Suncevi blesci mogu povrediti astronaute u svako doba.Da bi otišli na mesec, astronauti bi morali proci kroz 2 posebne oblasti sa veoma visokom radijacijom koje su poznate kao Van Alenov Pojas. Prvo polje je 272 milje od Zemlje. Kolicina radijacije u pojasevima varira od godine do godine, ali svakih 11 godina zracenje postaje najgore.I koja slucajnost.Baš od 1969. do 1970. bio je jedan od najgorih perioda u kome je radijacija dostigla svoj vrhunac. NASA je na ovo pitanje odgovorila da aastronauti nisu dugo prolazili kroz Van Alenov Pojas.Kada smo kod ovoga, setite se samo koliko traje snimanje na rendgenu.Delic sekunde, a i to je dosta. Zašto je onda NASA koristila tanke ploce od aluminijuma da bi zaštitila astronaute, kada su znali da je nivo radijacije u Svemiru nekoliko stotina puta jaci od smrtonosne doze.
Da li ste znali da je vlada SAD-a 1962. godine pokušala da napravi rupu u Van Alenovom Pojasu 248 milja od Zemlje.Tokom operacije Starfish Prime, megatoni nuklearnih bombi bili su korišceni da naprave neprirodni koridor kroz Van Alenov Pojas.Nažalost, ne da nisu uspeli da naprave rupu u pojasu, vec su napravili totalni haos.Napravili su treci pojas koji je bio 100 puta intenzivnijeg zracenja od prirodnih pojaseva, a 2002.godine ova veštacka zona još uvek je imala 25 puta jacu radijaciju od druga dva pojasa.Danas cak nema ni slaganja u pogledu širine pojaseva. Dr Džejms Van Alen, koji je i pronalazac ovih pojaseva otkriva da se oni prostiru najmanje 64.000 milja u dubinu, dok NASA kaže da su oni samo 24.000 milja u dubinu.Svaka od Apolo raketa provela je približno oko 4 sata u pojasu, izložena ogromnoj kolicini radijacije.Nikada nijednom od astronauta nije ni dlaka sa glave falila, a kamoli da su oboleli od bolesti koje prouzrokuju i mnogo manje kolicine radijacije.
Na Mesecu, mnoge od stvari koje mogu ubiti astronaute su potpuno nevidljive: vakum, ekstremne temperature i naravno svemirska radijacija.
1994. odredeni naucnici su zakljucili da ljudska vrsta nemože rizikovati odlazak van Zemljine atmosfere, sve dok se ne pronade put da se zaobide smrtonosna svemirska radijacija.Kako je danas? 2006. godine NASA je napravila 30 minutni video snimak, u kojem NASA-ini naucnici iz svemirskog programa nekoliko puta ponavljaju zakljucak naucnika iz 1994.
Putovanje, to jest navodno spuštanje na Mesec je savršen primer dogadaja za koji ne postoje dokazi osim snimaka i fotografija koje je za prikazivanje izabrala NASA.Ali, kao da se nije ocekivalo da ce neko pažljivo prouciti taj materijal i otkriti da tu nešto nije u redu.Tada ni oni znali da ce se jednog dana pojaviti internet i da nece moci blokirati informacije, da ce se pojaviti tehnike kojima se lako dokazuje svaka falsifikovana i montirana fotografija i video.
Strucnjaci su ustanovili nepodudarnost filmskih kadrova snimljenih navodno na Mesecu sa fotografijama koje su 'astronauti' tamo napravili; na TV snimcima se gotovo i ne vidi da oni prave fotografije, kao da je rec o sasvim odvojenim dešavanjima.Zatim, i na tim kadrovima i na fotografijama, navodno napravljenim na Mesecu, vide se nemoguci svetlosni efekti.
Ovde cemo vam sada pokazati neke od brojnih snimaka, i fotografskih i onih iz filmskih snimaka i TV prenosa, napravljenih izmedu 1969. i 1972. godine na kojima postoje jaki dokazi da nisu pravljeni na Mesecu, kako to tvrdi NASA.Komentare na slike dao je Dejvid Persi, cuveni britanski strucnjak za film i fotografiju.
Ovde je jedna od najcešce spominjanih cinjenica.Kako zastava vijori kada na Mesecu nema atmosfere? I kako da se ni na jednoj slici nevide zvezde, mada bi zbog nedostatka atmosfere trebalo da se vide mnogo bolje nego sa Zemlje prilikom najvederijeg neba? Scenaristi i režiseri o ovome nisu vodili racuna.
Kako je moguce da se vidi tako mnogo detalja na ovom zlatnom delu lunarnog modula?Kao što se vidi, senka je ispred modula, Sunce je iza modula i zlatna oblast modula trebala bi biti u totalnoj senci, a ne osuncana? Takode, zašto 'Sunce' ima oreol oko sebe, kada na Mesecu nema atmosfere?
Mislim da komentar na ove slike nije uopšte potreban, samo dobro pogledajte senke.Na gornjoj slici pogledajte dužinu senke desnog astronauta u odnosu na senku astronauta levo.
Pogledajte samo ove senke.Dužinu i pravac.Dužina i pravac senki ukazuju na ocigledno postojanje više izvora svetlosti, postavljenih na razlicitim mestima.
Dnevna svetlost na Mesecu traje 14 Zemljinih dana, ali na NASA-inim snimcima dužine senki variraju u periodu od nekoliko sati ili dana navodne misije.Uz to, one su u neskladu sa uglovima pod kojim Sunceva svetlost pada na Mesecevu površinu.Na primer, za vreme navodne misije Apolo 11, Sunce je bilo 10 stepeni iznad Mesecevog horizonta, ali na slikama taj ugao je cak 26 stepeni.Senke na slikama idu u razlicitim smerovima, što ukazuje na više bliskih izvora svetlosti.
Ova slika, takode sa TV snimka, pokazuje odsjaj jednog svetlosnog izvora koji zauzima približno cetvrtinu ispupcenog vizira kosmonauta.Taj svetlosni izvor morao je biti vrlo blizu i vrlo snažan.
Misija Apolo 16.Potpuno osvetljena prednja strana astronauta, koja bi trebalo da je osencena, jer je on okrenut ledima 'Suncu'.To ukazuje na snažno reflektorsko svetlo, koje se ne spominje i ne vidi u TV prenosu.Taj svetlosni izvor morao je biti postavljen vrlo visoko, što objašnjava velike, nerealne uglove 'Sunceve' svetlosti.
Obratite pažnju na potpunu osvetljenost astronauta, i to sa iste strane na kojoj je i senka! Osvetljena je i dalja zastava ispred samog modula, iako joj on potpuno zaklanja 'Sunce'.
Oldrin na cuvenom snimku sa misije Apolo 11 ne bi mogao stajati u jednom jarko osuncanom podrucju, a da se iza njega odmah nalaze tamne površine.Sunceva svetlost trebalo bi da se ravnomerno prostire po svim Mesecevim ravnim površinama.Obratite pažnju na senku, koja se pruža suprotno od 'neosuncanog' predela u pozadini.Ocito su korištena dva reflektora, jedan visoko iza i iznad Oldrina, a drugi, slabiji , ispred njega, omogucavajuci da se vidi njegova osencena strana, što je u Mesecevim uslovima vakuuma totalno nemoguce.Pogledajte i cistotu odsjaja na njegovoj kacigi, koja se nalazi na osencenoj strani i trebala bi da je u potpunoj senci!
Upravo neverovatna stvar! Krstic koji je postavljen u žižnu ravan kamere i prakticno je povezan sa filmom nalazi se na ovim snimcima iza objekata koji su snimljeni i delimicno je njima zaklonjen! Otprilike ovo je isto kao kad bi meta zaklanjala nišan na pušci.
Pogledajte dobro slovo C na steni !!! Takode, obratite pažnju na slovo C koje se nalazi na tlu ispred stene.
Korišcenje slova C na filmskim i kazališnim rekvizitima je dobro poznato ljudima u Holivudu i koristi se da pokaže gde treba da bude centar scene.
Pogledajte sliku Baza Oldrina u Apolo 11 kapsuli prilikom 'povratka' sa Meseca i naravno u tami svemira.Medutim, šta se vidi kroz prozor kapsule.Zašto se vidi svetlo plava izmaglica od Zemljine atmosfere.Ovo je cisti dokaz da je kapsula bila samo u Zemljinoj orbiti.U stvari ovakva svetlo plava svetlost može da se vidi kroz prozor na video snimcima svih Apolo misija.Dokaz da su jednostavno samo orbitirali oko Zemlje.
Šta raci na kraju sem, dan, danas NASA nema tehnologiju da pošalje coveka na Mesec i da ga sigurno vrati na zemlju. To ce možda biti moguce u buducnosti, ali za mnogo, mnogo godina.
