Zemljane kule i tornjevi izuzetnih oblika i velicina.Izdižu se na jugozapadnim planinama planine Radan.Vrlo ih je teško definisati po obliku, kao da ih je priroda vajala po ugledu na neke vrste kupa.Razlicite su visine i obima u osnovi.Ima ih visokih preko dvadeset metara, a širokih i po šest, sedam metara.Na njihovim šiljastim vrhovima, nalaze se jedinstvene i neverovatne kape.To su kamene ploce koje su teške više od jedne tone.
    Priroda se stvarajuci ovo cudo ocigledno poigrala svojom maštom, stvorivši neverovatno i jedinstveno delo na površini koja je veca od 4500 kvadratnih metara.Sve deluje kao da dolazi iz nekog drugog sveta.To je prizor koji nikoga nece ostaviti ravnodušnim, i svakoga ce naterati da se štošta zamisli.Kako kažu meštani iz okoline ovog cuda:'Ovo nice, raste, smanjuje se i nestaje, a onda opet nastane malo dalje na planinskim padinama.Njihove kape se klate na vetru, štite ove kule od kiše, ali vekovima odolevaju i vetrovima i olujama'.
    Ovdašnji gorštaci su nastanak Ðavolje Varoši pripisali još odavno necastivim silama, pa samim tim i naziv ovog cuda. O njihovom nastanku i znacaju, prenosi se, sa kolena na koleno, nekoliko prica od kojih su najzanimljivije tri price.
    Po prvoj prici, ove kule su, svatovi.Legenda kaže sledece:'Došli svatovi sa mladoženjom i mladom na vencanje u crkvu Svete Petke, koja je ovde nekada stvarno i postojala, i još se vide temelji.Tada se momak i devojka prvi put videše i saznadoše da su rodeni brat i sestra.Po kazni, nešto ili neko skameni i njih i svatove.Cetiri kule prema crkvi koje su odvojene od ostalih, smatra se da su mlada i mladoženja sa kumovima, a potpuno izdvojena kula najbliža crkvi je, stari svat.
    Crkva Svete Petke, u stvari je ostatak temelja nekada davno podignute kamene gradevina.Oa crkva je podignuta po predanjima, pre pet do šest vekova.Onda je, kako kažu, neka mlada majka oprala pelene na izvoru kod crkve i oskrnavila bogomolju, pa je premeštena na drugo mesto, iznad sela Zebice, u gustu šumu.Narod i dalje dolazi u crkvicu Svete Petke na Ðavoljoj Varoši, kada je praznik Svete Petke.narod prilaže novac, ostavlja delove odece, pice, hranu, ikone.Pali svece i ocekuje pomoc bogomolje i Svetiteljke.
    Nedaleko od 'crkvice', pri vrhu, nalazi se vododerina, kanjon u malom koji opasuje ovu cudnu varoš.Tu je izvor 'bele' vode, a u podnožju izvire 'crvena' voda.'Crvena' voda nije za pice pošto u sebi ima dosta gvožda i drugih minerala.Medutim, narod vec vekovima dolazi na izvor 'bele' vode verujuci u njeno lekovito dejstvo.Ova voda leci spoljne rane, skida bradavice sa ruku, a posle ispiranja usta ovom cudotvornom vodom zobobolja nestaje trenutno.Ova voda takode pomaže kod oboljenja ociju posle duže upotrebe.


OGLASI

    Druga legenda o nastanku cudnih kula kaže, da su se mladici iz okolnih sela, na praznik Svete Petke, okupili oko istoimene crkve.Bio je sabor, bilo je mnogo sveta, igralo se i sviralo.Iznenada, momci su se zavadili, podelili po selima i nastala je velika tuca, navodno zbog neke seosek lepotice.Za kaznu što su se na saboru o blagdanu i poder crkve potukli, mladici se skameniše i postadoše ove kule.
    Treca legenda kaže da je ovde nekada bilo veliko jezero.Okolo je bila gusta šuma koja je bila bogata najraznovrsnijom divljaci.Zbog toga su meštani iz okolnih sela cesto dolazili u ovaj kraj u lov.Jednog dana su se zadržali u lovu do kasno u noc.Rešili su da prenoce uz jezero i tu su naložili velike vatre, pošto se pricalo da u jezeru žive necastivi.Kada su vecerali i polegali pored vatre, culi su kako nešto izlazi iz jezera i šunja se kroz šumu prema njihovom logoru.Lovci su ucutali, ali se nisu uplašili i pobegli.Znali su da ih vatra cuva od necastivog.Do lovaca je dopro razgovor necastivih, koji su ih posmatrali iz mraka:
  'Kada bi ovi lovci samo znali kako da nam doskoce, ne bi im bilo uopšte teško.Treba samo da naprave veliku vatru i da taj žar gurnu u jezero.To bi nas potpuno skamenilo'.
    Sa svitanjem, necastivi pobegoše u jezero, a lovci su pohitali svojim kucama.Tamo su svima ispricali šta su culi na jezeru, pa se odmah silan narod okupi na planini i sakupi ogromnu gomilu drva.Zapališe je i tako užarene gurnuše u jezero.Vatra je odmah isušila jezero, a necastivi se skameniše.
    Vetrovi koji su cesti u ovim krajevima, stvaraju medu ovim kipovima još cudnije zvuke.Oni koji su culi ove zvuke u dugim planinskim nocima, kažu da podsecaju na jecaj coveka i plac deteta.Neki kažu da su culi i topot konja u galopu, glasove svatova kao i gostiju na gozbi.Suncevi zraci predvece kao i mesecina, prave ovde cudno prelamanje svetlosti, stvarajuci tako bezbroj tajanstvenih senki.Ovde nema meštanina iz ovih krajeva ko bi smeo da zanoci u ovom 'gradu'.
    Iz 'varoši', sa druge strane grebena, nikle su nove kule, istog oblika, od istog materijala, sa istim kapama, samo manjih dimenzija.Kako nastaju tu, uz ove velike kule?Samo priroda zna odgovor na ovo pitanje.

    Do ovog svetskog cuda, stiže se preko Kuršumlije.Na desetak kilometara od grada, skrene se sa puta za Prištinu, prema selu Dobri Do.Posle nekoliko kilometara treba skrenuti i sa tog puta prema selu Zebice.Krivudavi makadamski drum, vodi do centra sela, koje je smešteno na padinama Radana.Odatle, još pet-šest kilometara uz planinu, što putem, što cobanskim stazama.