GDE SU NESTALI DINOSAURUSI 
NEKADA NEPRIKOSNOVENI GOSPODARI NAŠE PLANETE
Bili su neprikosnoveni gospodari naše planete tokom 150 miliona godina, i cinilo se da ce tako stanje ostati vecno.A onda su iznenada iscezli, kao da ih nikada nije ni bilo.Iza njih su ostali samo fosili i vecno pitanje; Zašto su izumrli?
Ima mnogo teorija koje pokušavaju da objasne ovu misteriju nestanka dinosaurusa i njima slicnih stvorenja iz praistorije sa lica Zemlje pre oko 65 miliona godina.Ovde cemo pokušati da predstavimo neke od najverodostojnijih teorija, ali ni ove teorije ne mogu da budu prihvacene kao neopozive i definitivne naucne istine.
KLIMATSKE PROMENE
ZAVISNOST POLA OD SPOLJAŠNJE TEMPERATURE
Proucavanja americkih aligatora na terenu i u laboratorijama, pokazala su da pol tih reptila odreduje temperatura na kojoj jaja bivaju inkubirana.Ako je temperatura u gnezdu ispod 28 stepeni Celzijusa izležu se ženke, a ako je iznad 36 stepeni Celzijusa stvaraju se mužjaci.I studije o inkubiranju kornjaca pokazale su slicne rezultate.
Da li su onda možda temperature pri kojima su se jaja inkubirala dovele do izumiranja dinosaurusa?Ako je došlo do iznenadne promene temperature krajem perioda krede, bilo naviše ili naniže, da li je to možda rezultiralo stvarnjem samo jednom pola medu dinosaurusima, sa neizbežnim propratnim izumiranjem?Pri pokušaju da se odgovori na ovo pitanje, ponovo iskrsava problem drugih reptila.Ako je i došlo do takve promene temperature, ona opet nije uticala na krokodile ili kornjace.Sem toga, kod reptila se namece problem partenogeneze ili aseksualne, bespolne reprodukcije.Proucavanje guštera pokazalo je da kod pojedinih grupa, ženke donose na svet ženke, iz generacije u generaciju, bez intervencije mužjaka.Kako sada možemo biti sigurni da je odsustvo jednog pola bilo fatalno za opstanak dinosaurusa?
EFEKAT STAKLENE BAŠTE
Zna se da je krajem perioda krede došlo do povlacenja plitkih mora koja su prekrivala mnoga kontinentalna podrucja tokom poslednjih faza mezozoika.Smatra se da je to dovelo do znatne redukcije morskih biljaka, što je opet imalo za posledicu povecanje kolicine ugljen-dioksida u atmosferi.A povecanje ugljen-dioksida u atmosferi prouzrokovalo je efekat staklene bašte i tako stvoreni omotac onemogucavao je toploti sa površine Zemlje da pobegne u svemir.Jedna varijacija ove teorije govori o formiranju ogromne Dekanove vulkanske naplavine koja prekriva podrucje od preko 250.000 kvadratnih kilometara u Indiji.Smatra se da je erupcija koja je dovela do stvaranja tako velike mase vulkanskog stenja zasitila atmosferu ugljen-dioksidom i time izazvala efekat staklene bašte.To je, sa svoje strane, dovelo do globalno povecanja temperature, a ovo je uzrokovalo smrt dinosaurusa.I ovde opet sledi pitanje: Zašto samo dinosaurusa?Zašto su bile izuzete druge životinje, a narocito mnogi reptili osetljivi na vrucinu?
SUVIŠE VELIKI
Ideja da su dinosaurusi izumrli zbog svoje velicine, to jest zbog toga što su bili suviše veliki, ne može nikako da se održi, vec i zbog same cinjenice da nisu svi dinosaurusi bili džinovskog rasta.A kao što se zna izumrli su i oni najmanji.Prema tome nešto drugo je bilo uzrok njihovog nestanka, a ne njihova velicina.
BOLESTI I EPIDEMIJE
Ovo objašnjenje takode je teško prihvatiti.Bolesti i epidemije prilicno su specificne u svome dejstvu.Životinje koje su srodne mogu da pate od istih bolesti, ali izrazitije razliciti oblici obicno su imuni.Bilo je mnogo rodova i vrsta dinosaurusa okupljenih u brojne porodice, a sve one spadale su u dva jasno razdvojena reda reptila.Teško je zamisliti bilo kakve bolesti ili seriju bolesti koje bi gotovo simultano uticale na takav jedan širok spektar reptila.
SMRT OD GLADI
Ova ideja zvuci jako fantasticno.Ovde se polazi od pretpostavke da su biljojedni dinosaurusi izumrli 
zato što se nisu mogli prilagoditi na biljni svet koji je postojao tokom perioda krede, i da je sa njihovim izumiranjem došlo do korelativnog izumiranja mesojednih dinosaurusa koji su se njima hranili.Medutim, velika biljna revolucija desela se tokom perioda rane krede, a rezultat te duboke promene u biljnom svetu - nastanak angiosperni, ili cvetajucih biljaka (skrivenosemenica) - imao je upravo suprotni efekat.Pojava obilnih kolicina nove hrane bila je propracena povecanjem broja i vrsta biljojednih dinosaurusa, što je naravno bilo jako dobrodošlo mesojednim dinosaurusima.Sem toga, šta je sa malim mesojednim dinosaurusima, koji su se verovatno hranili gušterima i drugom sitnom divljaci?Bilo bi logicno pretpostaviti da su oni bili izvan odnosa žrtva-grabljivac džinova, i da sve to nije na njih uticalo.
Jedna možda realisticnija varijanta te hipoteze glasi da su biljkama kojima su se biljojedi hranili nedostajali izvesni elementi (naprimer kalciju), koji su bili kljucni za njihov opstanak.Ali to ne izgleda baš verovatno, jer se mora voditi opet racuna o malim mesojednim dinosaurusima.
ŽRTVE OTROVA
Još jedna od fantasticnih teorija.Moderni eksperimenti pokazuju da, naprimer kornjace nisu osobito osetljive na ukus biljaka.Zbog toga, smatraju zastupnici ove teorije, možda je u nekim biljkama iz perioda krede bilo nekih otrova koji su izazvali izumiranje biljojednih dinosaurusa, a samim time i dinosaurusa mesoždera.Ne sme se medutim gubiti iz vida da je tokom perioda krede bilo kornjaca u izobilju, i te neosetljive kornjace, verovatno sklone da pojedu sve što im paden pod ruku, veoma su uspešno prežive prelaz iz krede u kenozoik i te 'otrovne' biljke.
PLJACKANJE IZLEŽENIH JAJA
Jedna veoma stara teorija tvrdi da su dinosaurusi bili nestali sa lica Zemlje, zato što su rani sisari
iz perioda krede pljackali njihova gnezda.Sasvim je verovatno da su primitivni sisari, gušteri i mali dinosurusi u potrazi za jajima koja ce pojesti, proždirali jaja u gnezdima dinosurusa.Veliko je pitanje, medutim, da li su ti pljackaški pohodi sami po sebi mogli da dovedu do izumiranja dinosaurusa.Izležena jaja današnjih krokodila i kornjaca takode su meta napada raznih životinja, ali ukoliko se u tu hajku masovnije ne umeša i sam covek, uvek ce preostati dovoljno mladunaca da obezbede nastavak vrste.
JAJA NESPOSOBNA ZA ŽIVOT
Zapaženo je da su ljuske jaja jedne vrste dinosaurusa koje su pronadene u južnoj Francuskoj bile neobicno tanke.Na osnovu ovoga nastala je teorija da takva jaja nisu bila sposobna za život, što je imalo za posledicu da dinosaurusi nisu više mogli d se reprodukuju.Idejao degeneraciji ovih jaja je zanimljiva, ali je veliko pitanje da li se ona može primeniti na mnogobrojne, medusobno veoma razlicite vrste dinosaurusa.
OSTARELOST RASE
I ovo je jedna od ranih teorija.Izneta je hipoteza da vrste baš kao i jedinke, prolaze kroz neki vid životnog ciklusa - radanje, mladost, zrelost, starost i smrt - pa je tako, po proteku mnogih miliona godina, za dinosauruse došlo vreme da se umore od življenja i umru.Ta teorija je više u sferi filozofije neko prave nauke, nema nikakvih dokaza koji bi je bar malo potkrepili.
POREMECENA EKOLOŠKA RAVNOTEŽA
Tokom perioda krede, rani sisari su se veoma razmnožili, kako po broju tako i po vrstama.I mada su ti veoma primitivni sisari bili mali i na izgled beznacajni, ono su po mišnjenju nekih naucnika pojeli 
hranu, takoreci ispred nosa dinosaurusima biljojedima.Drugim recima, ukoliko i nisu uspeli da iskorene dinosauruse time što su jeli njihova izležena jaja, oni su to možda postigli tako što su pojeli njihovu hranu.Ovo jeste jedna mogucnost, ali ona ne zvuci baš posebno verovatno.Ovde bi bile potrebne prave najezde malih sisara da se zalihe hrane u prirodi reduciraju do te mere da dovedu do izgladnelosti dinosauruse biljojede.Nema nikakvih paleontoloških dokaza koji bi potkrepili ovu teoriju.Cak naprotiv, tokom mezozoika, dok su dinosaurusi bili istinski gospodari planete, primitivni sisari bili su potisnuti u drugi plan.Tek nakon što su dinosaurusi izumrli, rani sisari mogli su istinski da se razmnože i da zaposednu kopnene površine.
Ovde treba napomenuti da i u našem modernom svetu svaka najezda malih sisara, pogotovo glodara, obicno veoma brzo postane samodestruktivna.Na primer, populacije leminga, razmnožavaju se do takvih razmera da ti mali sisari potpuno prekriju kopno gde žive, a onda brzo isceznu; mnogi od njih izbezumljeno jure kopnom prema moru i samoubilacki skacu u njega).
PROMENA ZEMLJINOG MAGNETNOG POLJA
Novija istraživanja su pokazala da se tokom vremena Zemljino magnetno polje povremeno menjalo.Takode, zapaženo je da je u vreme tih promena magnetskog polja dolazilo do izumiranja mikroskopskih morskih organizama, mada je teško reci iz kojih razloga.Da li je neka promena magnetskog polja mogla uticati i na dinosauruse, i ukoliko jeste, zašto je uticala?Ako je tako, zašto ona nije uticala i na druge reptile, posebno svuda prisutne, famozne krokodile?
UZROCI IZ SVEMIRA
EKSPLOZIJA SUPERNOVE
Prva od vanzemaljskih teorija polazi od pretpostavke da se desila eksplozija neke supernove u obližnjem svemiru, pri cemu se oslobodila ogromna kolicina energije koja je snažno uticala na Zemlju.Rezultat ovakve eksplozije, bilo je u prvom redu, bombardovanje Zemlje ogromnim kolicinama kosmickih i gama zraka tokom rane faze eksplozije, što je imalo kobne
posledice za život na našoj planeti.Drugo, takav dogadaj mogao je uticati drasticno na promenu klime, što je dovelo do izumiranja mnogih oblika života.Teorija o supernovi privlacna je zbog toga što objašnjava iznenadno i širokog spektra izumiranje koje je karakterisalo kraj perioda krede, ali i dalje ostaje onaj kamen spoticanja zvani selektivnost.Kako je jedan takav dogadaj mogao prouzrokovati izumiranje dinosaurusa i morskih reptila iz perioda kasne krede, a da poštedi mnoge druge stanovnike naše planete?Ovo je isto pitanje bez odgovora.
SUDAR KOMETE SA ZEMLJOM Teorija o kometi polazi od teze da je u trenutku kada je jedno nebesko telo tog tipa pogodilo Zemlju došlo do silnog zagrejavanja atmosfere, što je prouzrokovalo smrt svih dinosaurusa.Paralelno sa tim, pretpostavlja se da su i mikroskopski morski organizmi krajem perioda krede uveliko stradali od cijanida, koga je u atmosferu ispustila kometa.Mada ova teorija objašnjava zašto su izumrli dinosaurusi i morski plankton, ona ne objašnjava kako su pored takve kataklizme, ostale životinje uspele da prežive.Zar je i ovakva katastofa mogla biti tako selektivna?
SUDAR ASTEROIDA SA ZEMLJOM Jedna od najnovih i možda najrazradenija vanzemaljska teorija govori o sudaru Zemlje sa nekim džinovskim meteoritom ili asteroidom precnika od oko 10-20 kilometara.Kao polazište za ovu teoriju poslužilo je otkrice slojeva ilovace iz perioda sasvim kasne
krede koji sadrži abnormalne kolicine elementa iridijuma, ponegde cak i do dvadeset puta vece od onih koje se normalno nalaze u stenama.Iridijum je uobicajeni element u meteoritima, ali je redak na Zemlji.Smatra se da je prilikom sudara nekog džinovskog meteorita sa Zemljom oslobodena ogromna kolicina cestica prašine koja je bila odbacena u atmosferu, da bi tada ta gusta zavesa sprecavala prodiranje sunceve svetlosti tokom tri ili cetiri godine.Ovo je naravno prouzrokovalo izumiranje veceg dela zemaljskog biljnog života, ciji opstanak zavisi od fotosinteze.Naravno, nestanak biljaka doveo je do nestanka biljojednih dinosaurusa, a ovo je povuklo za sobom nestanak dinosaurusa mesojeda, koji su se hranili biljojednim dinosaurusima.Medutim, i ovde se opet suocavamo sa problemom selektivnosti.Sem toga, opravdano je sumnjati da bi sudar koji se desio na nekom odredenom mestu na površini Zemlje, ma kako on snažan bio, mogao izazvati takve posledice širom citave planete.
Znacajan protivargument teoriji o sudaru Zemlje sa asteroidom ili meteoritom, predstavlja otkrice u Hel Kriku, savezna americka država Montana.Iskopavanja koja su vršena na toj lokaciji pokazuju, da se geološki slojevi u kojima su pronadeni fosilni ostaci dinosaurusa i ranih sisara nalaze ispod sloja u kome su uocene abnormalno velike kolicine iridijuma.Drugim recima, ma kakav da je moguci efekat iridijuma na životinjski svet, do njega je došlo znatno nakon isceznuca dinosaurusa.
ZAKLJUCAK Šta reci posle svih ovih teorija, osim da smo ponovo na pocetku.Nijedna od ovih teorija, pa ni kombinacija više njih zajedno, ne daju nam pravi odgovor.Velika misterija sa pocetka, ostaje i dalje velika, isto kao što je i bila svih ovih godina, još od prvog dana kada su naucnici poceli da izucavaju fosilne ostatke tih neverovatnih stvorenja koja su toliko dugo bili neprikosnoveni gospodari planete Zemlje.
