Svakome se zna desiti ovako nešto što bi onaj kome se desilo najradije zaboravio. Ako ste i vi culi ili procitali nešto slicno, a ne nalazi se ovde, pošaljite nam prilog i postavicemo ga ovde, sa vašim potpisom.
AUU, PA JEL MOŽE OVAKO?
ZVUCI IZ AUTOBUSA Prijatelj moje sestre ispricao joj je sledeci doživljaj iz gradskog autobusa u Beogradu.
Dok se vozio autobusom jedna 'gospoda' pustila je 'vetar', što se i jasno culo. Da bi opravdala cudne zvuke, pocela je da grebe prstima po staklu, da bi ispalo da zvuci u stvari poticu od toga. Medutim, jedan covek koji je sedeo iza nje, dobacio joj je:
'Gospodo, zvuk ste možda i potrefili, ali miris ne znam kako cete !!!
MEDVED U AKCIJI
Ovo je dogadaj koji se desio baš mom prijatelju, takode velikom ljubitelju i vlasniku predivnih Njufaundlenda. Ko ne zna,
Njufaundlendi su rasa predivnih, džinovskih pasa. Koliki su njufici, najbolje se vidi na slici levo, gde su Tami i njeni njufici. Prijatelj je tada radio u Gerontološkom centru (necu reci njegovo ime i grad) i pošto je te noci bio dežurni odlucio je da povede i svog njufica da mu pravi društvo. Dok je on sedeo u kanselariji njufic je otišao u šetnju. Jedna od soba gde su bile starije bake bila je otvorena. On je ušao i na na stalku kod kreveta jedne bake pronašao ostatke njene nepojedene vecere, što je pretpostavljate slasno pojeo, i vratio se u kanselariju kod svog gazde. Medutim, ujutru vizita dolazi u tu sobu, a jadna baka na sve nacine pokušava da objasni doktorima kako je u sred noci u njenu sobu ušao medved i pojeo joj veceru. Doktori baki ne veruju, ali baka ostaje pri svome. Doktori zakljucuju da je baka imala nekakve halucinacije i baka dobija koktel posebnih inekcija za 'razbistravanje glave'. Tek posle nekoliko meseci, prijatelj je jednoj od doktorica otkrio tajnu 'medvedove posete'.
Doktorica se uhvatila za glavu i samo rekla: 'Pa, znaš li ti koliko one inekcije koštaju'?
Ovo takode može da se stavi ovde medu blamove, blamove onih koji su ovako nešto napisali. Radi se o nekoliko odlomaka iz pismenih zadataka ucenika Uciteljske Škole u Aleksincu iz 1965. godine. Oni su danas najverovatnije ucitelji i opismenjavaju decu !
Tekst je u originalu, nismo mi grešili prilikom kucanja !
MLADA I NEUKUSNA'Bila sam još mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medu kojima sam bila i ja. Od jedanput meni mi nešto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi u meni mi srce side u petama. Malo posle iza toga kad se vrati smo u svest od straka neko upita šta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo ucili u školu na zemljopisu i reko decama: to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljinom površinom.'
LJUBIMAC PREDMETA
Pošoj sam da se upišem za u Uciteljsku školu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujuci tako pogledivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajuci se na sedištu autobus je prispeo na železnickoj stanici. Tu sam uvideo još svoji drugovi koji ce s upišu za u Uciteljsku. Svi smo se penjali u voz udemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan covek sa džakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zecica. Ne obracajuci pažnju na našoj galami mali zecic poce skakuce po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu školu koju sada pogadam dosta je lepša i poukrašenija od onu što sam tamo pogadao. Ja marljivo ucim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujuci tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim grancicama pod sjajnim suncevim zracima tako iduci mome drugu.
KRALJEVIC MARKO I KARAĐORĐE BOMBAŠI
U Narodno Oslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tecnost koju možemo da nazovemo drugacije krv, protiv nemaca fašista i domacim izdajicama, pa cak i poginuli dajuci svoj život Sava Kovacevic, Ivo Lola Ribar, Marija na prkosima, Karadorde zvani Petrovic, Uca Gvozden, Marko Kraljevic i drugi naši sinovi, koji su branili i koji ce braniti svoju zemlju dokle god je života u njima.
O BOŽANSKOJ KOMEDIJI
Ovu komediju napisao je najveci pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naziv Božanstvena zato što Dante moro da dobije božansko nadaknuce da bi mogo da prode kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime u raj gde ga tamo ceka njegova devojka koju je on strasno mnogo volo pa možda nece da joj se zasvida koja se zvala Beatrica, ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa što sada da mu se ljubav pokvari. Ova knjiga se zove još i komedija zato što je to što pisac piše izmišljeno i što mi to neverujemo pase smejemo kada citamo što tu piše. Da napiše ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on je pisao sonete Lauri i ne voli joj samo dušu kao Daneta vec i oci i kosu i vidi je kako se vozi u camac pa se plaši da se ne prevrne. Vodi ga na onaj svet i tamo nadu papu kako visi na glavacke na dole koji je tada živeo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljackao seljake koji nisu imali šta da jedu pošto im je sve uzimao ovaj papa i drugi buržujci. Odavde mi može da izvedemo zakljucak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao što ih i mi isto tako mrzimo i mrzecemo ih i nece se ugledamo na njima vec cemo marljivo ucimo i izgradivati zemlju i drugi svesni objekti.
GDE JE CEKOVNA KNJIŽICA Šta se dešava kada covek izgubi cekovnu knjižicu i kada mora da popuni formular na kome pored opštih generalija treba da opiše i kako je došlo do gubitka cekovne knjižice. Tu se obicno upisuje mesto gde mislite da ste je izgubili. Evo šta se dešava kada neko bukvalno shvati da treba da opiše kako mu je nestala cekovna knjižica. Radi se o jednom vojnom licu.
OBRAZLOŽENJE LICNO MOJE GLASI : S obzirom da sam proteran iz Rijeke - Hrvatska dana 26.11.1991. u Nišu - Srbiju dana 07.03.1996. pošao sam u komandu korpusa kod stambenog organa da vidim kada cu dobiti stan - da se informišem, pa me je odjednom zaboleo stomak i otisao sam u obližnji poljski WC u neposrednoj blizini napred navedene komande da bih obavio veliku nuždu. Po obavljenoj velikoj nuždi mojoj ja sam ustao naglo, pa mi je u tom položaju kako sam ustao (u stojecem položaju) ispao novcanik sa kompletnom dokumentacijom u šahti. Misleci da je šahta plitka, ja sam napred navedeni WC-e pomerio i imao sam šta da vidim, to je šahta bila dubine 3-4 metra, a plus toga bila je kanalizacija u vertikali tog WC-a. Ja sam se spustio u toj šahti misleci da cu novcanik sa kompletnom dokumentacijom da pronadem. Medutim od pronalaska novcanika nije bilo ništa, a da bude stvar gora stepenice metalne - držaci od šahte bili su toliko truli - zahrdali - slabi, pa sam onako ceo sleteo u toj velikoj šahti sa puno izmeta i nakon toga zapomagao sam okolno stanovništvo. S obzirom da je to bilo negde oko 13.00 casova - podne, pa mi je jedan od sugradana dobacio dasku - motku pa sam jedva izašao iz te proklete šahte. Onako zamazan jedva sam otišao kuci i presvukao sam se. Napominjem da moja supruga ima cekovnu kartu da može da podigne novac, ali ja je u ovom slucaju nemam jer mi je šahta - voda - kanalizacija progutala licnu kartu, cekovnu poštansku karticu i još nešto od novca, pa sam se eto poštovana Firmo - Poštanska Štedionico Beograd vama licno obratio za pomoc - savet, ovim mojim pismom, u nadi licno, da ako imate snage da mi pomognete u ovoj mojoj delikatnoj situaciji, jer stvarno danima i nocima zbog ovoga ne spavam nemam mira nigde.
POLICAJAC U AKCIJI Ovaj dogadaj se desio negde u Vojvodini, oko Zrenjanina. Dogodi se saobracajna nesreca, ali kakva, prevrnuo se kamion pun svinja i naravno svinje onako kontuzovane, pobegoše iz kamiona. U tom momentu dolazi patrola policije da ispita poziv o nesreci, ne znajuci o kakvoj se radi, ali kada je policajac izašao iz kola pojure ga svinje da ga ujedu. Onako zaprepašcen se brže bolje popne na haubu od patrolnih kola i motorolom zove komandira, a u isto vreme pocinje da puca na svinje. Komandir stanice ga preko motorole pita: 'Jel' ima prezivelih?', ne znajuci još kakva je situacija, na šta mu naš policajac odgovara: 'Ima , al' sve cu da ih pobijem' !!!
BLAM NAD BLAMOVIMAUlaze tata i sin u prepun gradski autobus i klinac pocinje da gnjavi:
- Tata, tata, kupi mi onaj auto.
- Drugi put, rekao sam ti vec.
- Tata, tata, 'ajde mi ipak kupi onaj auto molim te.
- Ne može sada, bre...
- Tata, tata ali kupi mi auto.
- Ma cuti bre mlatnucu te po glavi!
Klinac pokunjeno kaže:
- Ako me opet lupiš reci cu mami da si i jutros 'piškio' u lavabo...
Pola autobusa se zablene u caleta, a druga polovina popuca od smeha, dok je tata pocrveneo kao paprika...
PRESLANA ŠALA
Ovo je istiniti dogadaj koji se desio u okolini Cacka, 1998. godine.
Jedan covek po imenu Radosav koji je po prirodi bio veliki šaljivdžija, hteo je da se našali sa svojom ženom, ali na krajnje neobican nacin. Ušao je u svoju štalu i zakacio se na gredu gde se vezao kaiševima, a predhodno se namazao brašnom po licu u nameri da se kao bojagi OBESI. Njegova žena ulazi u štalu i videci svog muža kako se klati mrtav na gredi pada u nesvest. U tom se skuplja pola sela i niko od njih se ne usuduje da Radosava skine sa grede. Potom dolazi policija. Jedan od policajaca se penje na gredu u nameri da skine Radosava. U tom trenutku Radosav se okrece i namigne policajcu. Policajac pada u nesvest, pada sa grede i lomi ruku. Nesrecni Radosav je zbog ove neslane šale dobio 6 meseci zatvora.
KOMŠINICINA RIBA
Prica jedne žene: 'Kupila sam ošamucenu ribu na pijaci i vracala sam se kuci autobusom. Autobus je bio prepun ljudi. Stanem ja pored jednog gospodina, onako krišom, kao 'ovaj ne smrdi na znoj sigurno'. Bila sam u pravu. Medutim, ona riba sa pijace koju sam držala u kesi, pored sebe, se povratila i pocela da se koprca. Samim tim, riba je onog gospodina udarala po nozi. Gospodin se lagano okrenuo i rekao: 'Gospodo, prestanite da me udarate po nozi.' A ja mrtva 'ladna odgovaram: 'Gospodine! Nisam ja, to je moja riba...ops.'
BEZOBRAZNI BAH
Imali smo kontrolni iz muzickog. Pošto nam je profesor vec rekao šta cemo imati na kontrolnom mi smo svi spremili ispisane papire sa odgovorima. U meduvremenu dok ne zvoni morali smo da se pravimo da nešto pišemo. Moj drugar je pisao o Bahu. O tome šta je sve radio sa mamom, sestrom, komšinicom dok nije postao peder. (Sve je to bilo zacinjeno socnim psovkama). Profesor se zaustavio baš kod njega i uzeo da pogleda šta je to on napisao. I znate šta mu je rekao? 'Dobro je, samo ti još fale njegova dela!'
RUCAK
Idem na plivanje tri puta nedeljno, i u blizini živi moj deda. Pošto sam se vratio izmožden iz škole, majka mi je rekla da kad se budem vracao s plivanja, pokupim nešto od dede (nisam ni cuo šta). Bio je petak, a ja udoh u transportno vozilo privatnika sa kesom sa sadržajem meni nepoznatim. Uskoro se osetio cudan, neprijatni miris u tom delu autobusa. Misleci da to nema veze sa mnom, ja sam se s ostalim putnicima prebacio nazad, i tako tri puta. Kad sam konacno stigao kuci, mama rece: 'Sutra imamo podvarak !'
PRIJEMNI NA FAKSU Dolazim u Beograd da polažem prijemni za fax. Nemam pojma gde mi se fax nalazi. Nekako nalazim fax, ulazim unutra pitam gde se ovde predaju dokumenta. Jedan tip u hodniku promrmlja nešto tako da sam ja samo uspeo da cujem 'doktora Subotica'. Konsultujem se sa drugarima gde da nadjemo tog dr. Subotica. Dolazimo do jednog drugog tipa koji mi daje isti odgovor. Na kraju srecem jednu doktorku na klinici, jer smo mi pošli da tražimo ordinaciju dr Subotica, i pitam je gde mogu da predam dokumenta za prijemni, a ona mi rece: kod dr Subotica, i tu meni pukne film i pitam gde mogu da nadem tog dr Subotica. Kad je žena pocela da se smeje... jedno pet minuta se ona smejala dok smo mi stajali onako zbunjeno i gledali je šta sad nije u redu? Kad je malo došla sebi rekla nam je da je on umro. U tom trenutku sam ja pomislio, ko koga sad zeza ovde. Na kraju je dilema razrešena tako što nam je rekla da se radi o ulici.
LETOVANJE
Pre par godina moj kum i ja dobijemo prenocište u odmaralištu u kojem smo prethodno provodili svoje letnje raspuste. Kriza sa smeštajem i dobijemo sobu u potkrovlju sa kupatilom koje smo delili sa dve simpaticne dame. I kasnije smo se svadali oko moralnih kanona po kojima su funkcionisale. Elem po povratku sa plaže kum prvi zaglavi u kupatilo. Ja priteran stomacnim tegobama jedva sacekam da doticna, neuvidavna osoba napusti blaženo mesto i uletim. Spoznam nirvanu. Olakšan, okrenem se da povucem vodu i ... dospem u zarište pakla. Poslednji sprat hotela u to doba nije imo vode (uobicajeni problemi sa pritiskom pijace vode u letnjm mesecima u turistickim mestima). Nemocan da bilo šta promenim, skrušen napustim mesto zlocina i pobegnem u sobu. Zadremam, skrhan bolom i umorom. U zlo doba probudi me buka koju su napravile naše prinudne cimerke pri povratku sa plaže. Uz normalnu buku iritirajuce je odzvanjalo zakukavanje jezivije (one bez par zuba iz prve petorke) koja je uporno ponavljala da ovde nešto smrdi. Završni udarac mojoj malenkosti je usledio kada je, najzad, uletela u kupatilo i provalila izvor muka uz poruku 'Komšija, mi u Dobanovcima povucemo vodu posle sranja !!!'
FIZICKO
Najveci blam je bio kada jedna debela i masna devojka radila trbušnjake na casu fizickog vaspitanja i kada je odjednom prdnula i u tom trenutku joj pukle helanke i svi se sem nje ugušili na casu od tog njenog mirisa.
CEKAJUCI HAMBURGER
Kada je u naš grad prvi put stigao Mc Donalds, ja sam prvo pola sata sedela cekajuci da dode kelner, zatim sam bacila poslužavnik u korpu za dubre i kao vrhunac zapalila cigaru pitajuci se što nema piksle.
POŠILJKA
Moji ukucani i ja primetismo da nam nešto strašno smrdi u hodniku. Uporno smo tražili razlog tome, ali ništa. Luftirali kucu, otvarali vrata da vidimo da ne potice iz zgrade… Posle nekog vremena, pita keva nas, da li je dolazio jedan covek koji je trebalo da donese crnogorski kajmak, kad moja sestra na to: 'Pa bio je on još prošle nedelje, ali nisam znala šta je doneo', i pokaza na kesu koja je cucala pored obuce.
KAKVA PREVARA
Ovo sam još davno cula od jedne poznanice, pa evo sad šta mi je ispricala da joj se desilo: 'Sinoc mi zvoni telefon i ja se javim, kad cujem neki muški glas šapuce: 'Ajde, gde si ti? Cekam te vec pola sata, evo me pred tvojom zgradom!'
Vidim da je pogrešio broj, pa se našalim sa njim i kažem mu 'Pa penji se gore!'. A on 'Pa jel' ti tu muž?' 'Ma nije, otišao je na put! Hajde penji se!'.
E, da mi je znati šta se tamo desilo !
